Make sure to read our HR Magazine! You will find useful information which will contribute to the success of your career...


Why HR PRO Club? In order to support HR sector development in Serbia, we are constantly working on gathering HR professionals...

HRPRO :: Magazine
Powered by Web Agency


Osam stvari koje nerviraju HR menadžere

E-mail Print

Došli ste na razgovor za posao, i sve što stoji između vas i vašeg posla iz snova jeste menadžer koji zapošljava.

Šta je potrebno da uradite da biste zadobili pažnju i dobili posao, odnosno kako da zaobiđete glavne greške? Evo šta kažu iskustva menadžera za zapošljavanje, a koje prenosi Business Insider.

alt1. Kada ne razumete kompaniju ili njen proizvod

Ne postoji ništa neodgovornije nego kada konkurišete za neki posao u firmi o kojoj pre toga niste čitali ili se raspitivali. Poslodavac će vas gledati kao na gubitak dragocenog vremena. Niste uložili nikakav napor da se zainteresujete za kompaniju, i to je ogroman minus.

2. Kada ne postavljate pitanja

Kada dođe onaj deo: "Imate li vi nas nešto da pitate?", dobro osmislite jedno ili više pitanja. Kada ne postoji ništa što vas zanima u vezi sa kompanijom, deluje kao da tražite bilo koji posao. Pitanja koje postavljate pokazuje kako razmišljate i do čega vam je stalo.

3. Kada ste suviše uporni

Istrajnost jeste osobina koja se ceni, ali dosadna upornost može samo da odbije. Kada je u pitanju dobra kompanija, oni koji žele tu da rade često pribegavaju raznim sredstvima – zaustavljaju ljude na pozicijama na raznim događajima, traže zaposlene na mreži LinkedIn, šalju bezbroj mejlova – i to sve izgleda dosadno i očajno, kažu menadžeri.

4. Kada ne pratite uputstva

Kada se prijavljujete za posao, negde piše da obavezno pošaljete motivaciono pismo, preporuke ili CV na engleskom jeziku. Poštujte traženo, jer ako ne možete da pratite jednostavna uputstva, vaša aplikacija će se neće ni uzimati u obzir.

5. Kada u prijavi ili u razgovoru navodite ime kompanije pogrešno

Pravilo sa početka teksta – dobro se raspitajte o kompaniji, čitajte... Iako se o poslovnim biografijama i razgovorima za posao stalno priča, greške se stalno prave. Ne da se samo greši u imenu kompanije, već oni koji apliciraju zaborave da promene ime kompanije, pa ostane ona za koju su prethodno aplicirali.

6. Kada ne stavite linkove ka referencama

Kada pominjete sajtove, ili profile na društvenim mrežama, olakšajte poslodavcu da ih vidi – linkujte. Oni ne žele da troše vreme da sami "kopaju" podatke na internetu.

7. Kada izmislite odgovor

Često na intervjuima dobijamo pitanja koja nismo očekivali, i potpuno smo nepripremljeni. Bolje je da malo razmislimo i usporimo, nego da potpuno "lupimo" ili izmislimo, jer će se to najverovatnije videti na nama, i poslodavac neće biti oduševljen.



8. Kada ste suviše opušteni

Možete sa menadžerom koji vas intervjuiše naći nešto zajedničko i zbližiti se, ali uvek treba da budete profesionalni, čak i kad je politika kompanije "ležerna". Neka isti slučaj bude i sa mejlovima.
 

Izvor: www.ekapija.com

Powered by Web Agency
 

Kako motivisati zaposlene?

E-mail Print

altPostoje brojne teorije (Maslovljeva, Mek Klilendova, Hercbergova dvofaktorska teorija, Motivacija ciljevima, Teorije očekivanja i druge) kojima se objašnjava zašto ljudi čine to što čine i pisanje o njima prevazilazi okvire ovog teksta. Za praksu je mnogo važniji, i čitaocima zanimljiviji :), odgovor na pitanje: Kako sva ta znanja primeniti u praksi, konkretno na zaposlene?

 
Kada razgovarate bilo sa zaposlenima ili njihovim menadžerima, najčešće ćete čuti da je zarada ključni motivacijski faktor. Često zaposleni izjavljuju da bi radili i poslove za koje nisu kvalifikovani ukoliko bi zarada bila odgovarajuća i na vreme. Na žalost, ovakav stav je posledica vremena i okruženja u kojem živimo i govori u prilog Maslovljeve teorije da je prvo važno zadovoljiti osnovne potrebe, kao i potrebe za sigurnošću, pa tek onda se usmeriti na potrebe višeg reda. Jednostavnim jeziko rečeno: Prvo hleb, pa onda učenje i razvoj. Međutim, kako da preko motivacije postignemo efekat  „i hleba i učenja“?
 
Novac i zaradu ćemo ostaviti po strani. Sa jedne strane, efekat finansijskog nagrađivanja je nesporan, a sa druge strane, želimo da predočimo moguće opcije za koje novac nije neophodan. Nedostatak novca ne treba da bude izgovor za nemotivisanje zaposlenih (na žalost, i ovo je čest problem u praksi). 
Da krenemo sa predlozima.
 
• Motivišite zaposlene preko posla i učešća u donošenju odluka – kada god je moguće učinite posao interesantnim. Ukoliko okolnosti dozvoljavaju, angažujte zaposlene na novim aktivnostima. Nekada se to postiže i rotiranjem zaposlenih na određenim pozicijama i na taj način se razbija ustaljena rutina, a zaposleni imaju mogućnost da prošire dijapazon aktivnosti koje obavljaju. Kada god je to moguće, efekat uključivanja zaposlenih u donošenje odluka ili davanje predloga/ideja za neki projekat je ogroman i pozitivan, jer zaposleni vide direktnu vezu između njihovog angažovanja i posledica.
 
• Upoznajte svoje zaposlene – da biste na odgovarajući način motivisali svoje zaposlene, potrebno je da ih upoznate. U manjim kompanijama ovo je olakšano, budući da su zaposleni u čestoj interakciji i da se interesovanja mogu sazanati na taj način. U velikim sistemima, HR službe često imaju bazu podataka o zaposlenima koje uključuju i neke informacije o interesovanjima i hobijima, a koje se mogu se iskoristiti u svrhe motivisanja. 
 
• Iznenadite ih sitnicama – konkretizacija prethodne tačke bi mogla da izgleda ovako: kupite zaposlenima karte za bioskop, pozorište, koncert; obezbedite im pretplatu za neki stručni časopis; poklonite im knjige; organizujte sportske aktivnosti za zaposlene; skratite radno vreme za 1h u toku jedne nedelje...nastavite sami ovu listu, ovo je samo početak. Još jedan od konkretnih predloga je pravljenje i revidiranje liste konkretnih aktivnosti ili nagrada uz pomoć kojih se može vršiti motivisanje. 
 
• Javno pohvalite svaku inicijativu i dobru praksu – iako ovo zvuči vrlo jednostavno i menadžeri govore kako oni to stalno rade, u praksi ovaj deo često izostane. Pohvala neće „pokvariti“ zaposlene, naprotiv. Motivisaće ih i pokazaće im da se njihov trud prepoznaje i vrednuje. 
 
• Organizujte neformalna slavlja nakon dobro urađenog posla – ovo je jedna od aktivnosti koja jako povezuje zaposlene i zaokružuje već dobro urađen posao. Ovaj tip slavlja ne podrazumeva organizovane večere van radnog vremena sa puno pripreme i formalnosti. Neformalna slavlja se mogu organizovati na kraju radnog vremena uz malo posluženje, ali je od posluženja mnogo važniji taj efekat zajedničkog uživanja nakon dobro urađenog posla. Zato je važno da to bude u sklopu radnog vremena, odnosno pred sam kraj. Na taj način, pojačava se doživljaj uspešnosti, zaposleni radni dan završavaju u pozitivnom maniru i još im ostaje slobodnog vremena. 
 
• Mislite na motivaciju i na svoje zaposlene – nije dovoljno da zaposleni imaju lepu kancelariju i redovnu platu. Ovo jesu važni faktori i njihov izostanak bi se sigurno odrazio na zadovoljstvo zaposlenih, međutim da bi zaposleni postigli više potrebno je da budu motivisani. Za menadžere je važno da sistematski i planski vode računa o motivisanju zasposlenih. U odnosu na brojne strateške i operativne aktivnosti sa kojim se menadžeri susreću, motivisanje zaposlenih često ima manji prioritet. Međutim, kada se ova aktivnost dugo nalazi na začelju liste prioriteta, moguće je da prouzrokuje probleme ili manje oscilacije u radu zaposlenih. Na duge staze, važno je misliti o motivaciji zaposlenih, a još važnije to i sprovoditi u delo. 
 
I naravno, lista predloga se ovde ne završava. Ono što je dobra stvar za menadžere je mogućnost da sami osmišljavaju svoje načine motivisanja. Od skupocenih nagrada i velikih bonusa nekada je mnogo važnije pokazati da Vam je stalo do svojih zaposlenih. Imajte to na umu kada sledeći put budete razmišljali kako da pokrenete i motivišete svoje zaposlene. Iskočite iz uobičajenih okvira i budite kreativni, efekat neće izostati.

Izvor: timcentar.rs

 

Powered by Web Agency
Read more...
 

Ima li dobrih menadžera u Srbiji?

E-mail Print

Piše: Dr. Meri E. Blek

Svi smo već čuli ovu priču – Srbija je puna pametnih i bistrih ljudi, a ono što se najteže nalazi je dobar menadžer. Ono što je, na drugom mestu, najteže naći su dobar marketing menadžer i menadžer prodaje.

Ovde želim da istražim sledeće: Da li u Srbiji, zaista, nema dovoljno direktora? I ako je to tako - zašto? I kakva budućnost očekuje firme u Srbiji i mlade ljude koji žele da budu menadžeri?

alt 

Pre svega, hajde da razmotrimo premisu da Srbiji nedostaju dobri direktori. U Srbiji, naravno, postoji mnogo pametnih, vrednih ljudi. Posebno veliki broj pame-tnih, vrednih, mladih ljudi koji su kao „zapeta puška” i jednostavno žele šansu da dokažu koliko vrede. Ali ako se raspitate kod vlasnika firmi, oni će vam reći istu stvar – zaista je teško naći dobre menadžere.

Sada postoji više mogućnosti nego što ih je bilo pre pet godina, ali nemamo dovoljno talenata koji bi prihvatili nove poslove koji stalno iskrsavaju. Pre nekoliko godina je postojala oseka, dok je sada prava plima poslova na svim nivoima menadžmenta. Multinacionalne kompanije koje imaju svoja predsta-vništva u Srbiji i lokalni privatni sektor koji je u razvoju, govore istu stvar. Da, definitivno ovde postoji manjak talenata za top menadžere.

Hajde sada da se pozabavimo pitanjem „zašto?”.

Prvo, veliki broj novih kom-panija, koje pristižu na srpsku scenu, donele su promene na tržištu u Srbiji. Ovo je došlo posle mnogo godina u kojima je bilo malo šanse za mlade me-nadžere da uče na svom putu ka vrhu. Možda je najopasniji efekat devedesetih godina bio zatvaranje srpskih granica. Srbija je izgubila nekoliko godina za interakcije i izlaganje radnom okruženju koje se brzo kreće i menja, a što se može naći u međunarodnom poslovanju.

Drugo, naravno da i srednjoškolsko i univerzitetsko obrazovanje u Srbiji može stvoriti svetske vodeće naučnike i pobednike u matematičkim takmičenjima, pa čak i u muzici i umetnosti – ali postoji samo nekoliko veoma talentovanih ljudi koji će uspeti u životu u bilo kojoj zemlji i pod bilo kojim sistemom. Mnogi od njih ostvare svoj najveći uspeh kada emigriraju, a mnogo velikih talenata je to i uradilo. Svaka zemlja ne bi trebalo samo da se oslanja na najpametnije mlade, nego i na one prosečno pametne. Na žalost, šanse da oni zablistaju i pobede su veoma male. Što je još gore, u srednjoškolskom i univerzitetskom obrazovnom sistemu u Srbiji glavni akcenat nije na radu u grupi, vođstvu, inovaciji i pregovaranju, koji su glavni atributi menadžmenta u svim oblastima.

Treće, sve do nekoliko poslednjih godina, bilo je malo visoko obrazovanih menadžera. Sada se to, naravno, brzo menja, sa više univerziteta i više kurseva koji dolaze, određenim brojem međunarodnih univerziteta koji osnivaju predstavništva u Srbiji, a učenje preko Interneta postaje sve pristupačnije. U protekle tri godine, Beogradski MBA sajam u povoju, koji se održava u proleće svake godine, postaje sve bolji i veći. Sada, organizatori kažu da oni koji dolaze na sajam zapravo znaju šta je MBA (Masters Business Administration – Magistar poslovne administracije) i više ga ne mešaju sa NBA (Nacionalna košarkaška asocijacija, u Americi).

Tako da je stanje sledeće – potražnja je veća od ponude. Prosta ekonomija tržišta. Tržište je tamo, mogućnosti za obrazovanje i razvoj se povećavaju a kompanije su voljne da investiraju u mlade talente.

Možda je najopasniji efekat devedesetih godina bio zatvaranje srpskih granica. Srbija je izgubila nekoliko godina za interakcije i izlaganje radnom okruženju koje se brzo kreće i menja, a što se može naći u međunarodnom poslovanju.

Gledajući u budućnost, ako ste zainteresovani za karijeru u menadžmentu, onda mogu da vam dam sledeći savet.

  • Istražite što možete više o mena-džmentu i šta je on zapravo. Ne budite neobavešteni, nema potrebe jer ima mnogo toga što je dostupno preko inte-rneta.
  • Sredite vaš postojeći CV i neka uvek bude ažuran. Potrudite se da sadrži, ne samo vaše odgovornosti na prethodnim i sadašnjim pozicijama, nego i vaša postignuća. I ne zaboravite vaše vanposlovne aktivnosti. Poslodavci će zaposliti ljude koji znaju kako da ostvare rezultate, tako da se potrudite da saznate šta to znači i prikažite to na vašem CV-u.
  • Napravite plan. Smislite gde biste želeli da budete u sledećih pet godina i šta vam je potrebno da biste došli do toga. Ovo može značiti sticanje iskustva, odlazak na kratke kurseve ili vraćanje u školu potpuno ili delimično i diplomiranje.
  • Na tekućem poslu, tražite rukovodeće prilike. Uvek možete volontirati na novom projektu, pitati kako možete „zaseniti” osobu koja se bavi finansijama, ponuditi se da organizujete sledeći poslovni sastanak kompanije. Sve što bi vam pomoglo da naučite nove veštine i da pokažete da ste stvarno zainteresovani.
  • Mreža. Nema mnogo mogućnosti u okolini Beograda ali se one povećavaju. Privredna komora Srbije i njene lokalne grupe mogu biti korisne. Postoje biznis grupacije svuda. Zapamtite da su menadžeri, takođe, potrebni kako u privatnom sektoru, tako i u javnom sektoru i u nevladinim organizacijama.
  • Nađite mentora. Iznenađujuće je kako malo ljudi zaista pita nekoga da im bude mentor. Laska mi kad me neko to pita. Obično preuzmem nekoliko ljudi u jednom periodu, iako to nije ništa neuobičajeno u zapadnoj Evropi, u Srbiji još nije zaživela ideja mentorstva, ali traženje mentora je definitivno vredno truda.
  • Pomozite nekome drugom. Nema boljeg načina da se uči nego da se proba i da naučiš sam. Nađite nekoga ko želi da uči od vas i delite to što već znate. Verujte mi da uvek postoji takav neko. Dobar menadžer provodi dosta svog vremena pronalazeći i razvijajući nove talente, tako da i vi to sada možete početi.

Kako se tržište otvara, ljude zapošljavaju sve više na osnovu sposobnosti a ne zbog porodičnih i političkih veza, a kako menadžeri zadržavaju svoje pozicije i unapređuju ih na osnovu merljivih rezultata pre nego kao uslugu nekome, perspektive za karijeru u menadžmentu u Srbiji će nastaviti da se proširuju. Ne sumnjam da talentovani, mladi menadžeri imaju pred sobom svetlu budućnost.

Dr. Meri E. Blek je suvlasnik Implementek.com. Nakon što joj je Dr. Ozren Tošić spasao život od pirata u Bengalskom zalivu, udala se za njega i oni sada žive i rade u Beogradu sa svoje dvoje dece.

Izvor: www.profitmagazin.com

Powered by Web Agency
Read more...
 

Šta je za vas vredno?

E-mail Print
Teško pitanje, zar ne? Šta je to što zaista cenite u svom životu?
  • Porodicu?
  • Posao?
  • Sigurnost?
  • Slobodu?
  • Obično sve nabrojano, plus ....

Međutim, suština pitanja je u sledećem: šta VI najviše cenite i do koje mere? Srž vaše ličnosti i vašeg bića su vrednosti. One određuju šta će biti presudno za vas, koliko u privatnom toliko i u poslovnom životu. One vas motivišu i usmeravaju prema ciljevima. Vrlo je važno da preispitate i odmerite sve što vam je bitno; kada to učinite lakše ćete sagledati i smisao za kojim tragate. Sedite i doslovce napravite spisak stvari koje smatrate najvećim dobrom u vlastitom životu. Možda će vam se učiniti da treba da odete i korak dalje i svoje vrednosti izrazite u formi misije: deklaraciju, objavu vrednosti i principa za koje se zalažete.



Još jedan od razloga zbog kojih je fokusiranje na vrednosti bitno jeste i da tako možete da analizirate i uporedite ono što smatrate suštinskim sa načinom na koji živite i radite. Kada jednom identifikujete i artikulišete svoje vrednosti, uporedite ih sa svojom svakodnevicom. Da li su u skladu? Recimo, ukoliko dobru fizičku kondiciju i zdravlje uopšte, smatrate vrlo važnim, ali se zapravo tek po izuzetku pojavljujete u teretani, jasno je da ste taj faktor u svom životu sasvim zanemarili i da to može da ima dugoročne posledice. Ron Vilingam (Willingham) u knjizi Integrity Selling kaže da, ukoliko želimo da budemo uspešni, ono što smatramo sopstvenom svrhom mora imati korene u vrednostima za koje se zalažemo i koje nas motivišu. Ukoliko između njih nema korelacije, ne možete očekivati ni da ćete postići ono čemu se nadate ili što zaslužujete.  


Zapamtite i to da identifikovanje i artikulisanje vrednosti, samo po sebi, nije dovoljno. Morate se
 ponašati u skladu s onim što govorite, jer će samo tako sve imati smisao. Ako kažete da cenite iskrenost to je za svaku pohvalu. Međutim, ukoliko svoj posao ne obavljate pošteno i otvoreno ili zažmurite pred nekom etičkom dilemom, svojim ponašanjem negirate vlastite reči. Kako vreme prolazi, sve ćete se više isključivati iz veza zbog problema poverenja, gubićete poslove i, na kraju, ostati razočarani.

Vrednosti su suština vašeg bića i oblikuju način na koji se odnosite prema drugim osobama, uspehu, sreći. U knjizi Sedam navika vrlo uspešnih ljudi (
The Seven Habits of Highly Effective People) Stiven Kavej (Covey) podseća da je „sposobnost da se impuls podredi vrednosti, suština proaktivnih ljudi“. Proaktivni ljudi deluju vođeni unutrašnjim kompasom. Oni postižu uspeh zbog toga što vrednosti koje smatraju važnima stalno imaju na umu, a naročito onda kada donose važne odluke i prave izbor.

Identifikujte i artikulišite vlastite vrednosti i delujte u skladu s njima. One će vam pomoći da postavite ciljeve i date smisao svom životu.

- See more at: http://www.skills.rs/upravljenje-vremenom/321-sta-je-za-vas-vredno#sthash.o3Wg99oa.dpuf

Teško pitanje, zar ne? Šta je to što zaista cenite u svom životu?

    Porodicu?
    Posao?
    Sigurnost?
    Slobodu?
    Obično sve nabrojano, plus ....

Međutim, suština pitanja je u sledećem: šta VI najviše cenite i do koje mere? Srž vaše ličnosti i vašeg bića su vrednosti. One određuju šta će biti presudno za vas, koliko u privatnom toliko i u poslovnom životu. One vas motivišu i usmeravaju prema ciljevima. Vrlo je važno da preispitate i odmerite sve što vam je bitno; kada to učinite lakše ćete sagledati i smisao za kojim tragate. Sedite i doslovce napravite spisak stvari koje smatrate najvećim dobrom u vlastitom životu. Možda će vam se učiniti da treba da odete i korak dalje i svoje vrednosti izrazite u formi misije: deklaraciju, objavu vrednosti i principa za koje se zalažete.


altJoš jedan od razloga zbog kojih je fokusiranje na vrednosti bitno jeste i da tako možete da analizirate i uporedite ono što smatrate suštinskim sa načinom na koji živite i radite. Kada jednom identifikujete i artikulišete svoje vrednosti, uporedite ih sa svojom svakodnevicom. Da li su u skladu? Recimo, ukoliko dobru fizičku kondiciju i zdravlje uopšte, smatrate vrlo važnim, ali se zapravo tek po izuzetku pojavljujete u teretani, jasno je da ste taj faktor u svom životu sasvim zanemarili i da to može da ima dugoročne posledice. Ron Vilingam (Willingham) u knjizi Integrity Selling kaže da, ukoliko želimo da budemo uspešni, ono što smatramo sopstvenom svrhom mora imati korene u vrednostima za koje se zalažemo i koje nas motivišu. Ukoliko između njih nema korelacije, ne možete očekivati ni da ćete postići ono čemu se nadate ili što zaslužujete. 

Zapamtite i to da identifikovanje i artikulisanje vrednosti, samo po sebi, nije dovoljno. Morate se ponašati u skladu s onim što govorite, jer će samo tako sve imati smisao. Ako kažete da cenite iskrenost to je za svaku pohvalu. Međutim, ukoliko svoj posao ne obavljate pošteno i otvoreno ili zažmurite pred nekom etičkom dilemom, svojim ponašanjem negirate vlastite reči. Kako vreme prolazi, sve ćete se više isključivati iz veza zbog problema poverenja, gubićete poslove i, na kraju, ostati razočarani.

Vrednosti su suština vašeg bića i oblikuju način na koji se odnosite prema drugim osobama, uspehu, sreći. U knjizi Sedam navika vrlo uspešnih ljudi (The Seven Habits of Highly Effective People) Stiven Kavej (Covey) podseća da je „sposobnost da se impuls podredi vrednosti, suština proaktivnih ljudi“. Proaktivni ljudi deluju vođeni unutrašnjim kompasom. Oni postižu uspeh zbog toga što vrednosti koje smatraju važnima stalno imaju na umu, a naročito onda kada donose važne odluke i prave izbor.

Identifikujte i artikulišite vlastite vrednosti i delujte u skladu s njima. One će vam pomoći da postavite ciljeve i date smisao svom životu.

Izvor: www.skills.rs

 

Powered by Web Agency
Read more...
 

Šta je efikasnije: multitasking ili fokusiranost na jednu stvar?

E-mail Print

Rešavanje više rutinskih ali neophodnih zadataka istovremeno, često znači uštedu vremena. Međutim, kada su u pitanju kritični zadaci, rukovodioci trebaisljučivo da se na njih usredsrede. Multitasking je dobio na popularnosti ranih 1900-ih, kada su naučnici, baveći se istraživanjem radne efikasnosti fizičkih radnika, došli do zaključka da obavljanje više od jedne radnje u isto vreme, može da dovede do naglog skoka produktivnosti i smanji zamor. Njihova teorija danas nas prilično košta zbog toga što je opsesivno-kompulzivna potreba da radimo dve ili deset stvari istovremeno počela da pokazuje efekte suprotne onima ustanovljenim krajem prošlog veka.

alt

Dobar primer koristi od fokusiranosti na samo jedan zadatak je olimpijski pobednik u plivanju Majkl Felps (kada uzimamo Felpsa za primer, govorimo isključivo o njegovom nesvakidašnjem uspehu na olimpijadi a ne o nedavnoj tromesecnoj suspenziji zbog fotografije na kojoj je prikazan kako puši marihuanu).Felps je, dakle, postao plivačka legenda prošlog leta, osvojivši neverovatnih osam zlatnih medalja na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. U svakoj od disciplina, njegov fokus je bio isključivo na poboljšanju vremena. To je jednostavna strategija, pod uslovom da vam se dopada. Usredsrediti se samo na jednu stvar i dovesti je do perfekcije. To je bio Felpsov način, ali je takođe i dokazani način koji garantuje vrhunsko majstorstvo i očuvanje vodeće pozicije

Dakle, po ugledu na Felpsa, na šta bi danas trebalo da usmerite svoju pažnju? Čega sve ima na vašem rasporedu? Nesumnjivo, ima mnogo stvari koje vape za vašom pažnjom, ali nemaju sve istu težinu. Odvojite malo vremena i analizirajte vašu «to-do» listu. Neke stvari su možda hitne, ali ne itako važne; suština liderstva je u tome da napravi razliku bitnog od nebitnog. Neki zadaci su izuzetno teški. Drugi, ne bi tu ni trebalo da se nalaze. Takve zadatke precrtajte ili ih ostavite po strani da kasnije o njima razmislite. Najprioritetniji stavite na vrh, koncentrišite se i završite ga najbolje što možete, pre nego što pređete na sledeći. Zadatke izvršavajte po redu, ne preskačite ništa. I što je još važnije, svoju «to-do» listu obaveza svakodnevno ažurirajte i držite je pred očima.

Postarajte se da prvo mesto zauzima problem koji predstavlja vašu najveću brigu. Recimo, ukoliko se vaš glavni proizvod prodaje ispod očekivanog nivoa, hoćete li se prvo koncentrisati na smanjenje troškova? Ne! Koncetrisaćete se na strategije i taktike podizanja prihoda. Ako se vaši najbolji ljudi isključivo tome posvete,vrlo brzo će vam ponuditi rešenje.

Nejasni prioriteti, uloge i odgovornosti, brige i neodlučnost – svi zajedno ubijaju produktivnost. Savladajte loše navike i prevaziđite ih ili će one savladati vas. Ukoliko se zateknete u kriznoj situaciji i budete prisiljeni da se istovremeno nosite sa više urgentnih problema, primenite strategiju 'zavadi pa vladaj'. Oformite tim za svaku soluciju i svoje najbolje ljude zadužite da na rešenjima rade po utvrđenom rasporedu i rokovima, baveći se jednim po jednim problemom. Naravno, timovi treba da funkcionišu paralelno i neprekidno komuniciraju. Ukoliko vam ponestane ljudi pre nego problema, biće pravi trenutak da primenite trijažu – da razdvojite mrtve od teško ranjenih ili samo povređenih – metaforički rečeno,  osim u slučaju da zaključite, kao što se to nekad dešava, da je i vaša ekipa zrela za trijažu.

Kad smo već kod trijaže tima, jasno je da svi pravimo greške, a ovo uključuje i angažovanje pogrešne osobe za obavljanje određenog posla. Dati otkaz zaposlenom koji je igrom slučaja sasvim dobar čovek, jedan je od najtežih zadataka za svakoga, naročito zato što smo u takvim situacijama skloni da razmišljamo srcem. Ako znate da je osoba neodgovarajuća za neki posao, a stalno odugovlačite sa davanjem otkaza, vaša inertnost šteti kompaniji i umanjuje vam ugled („Zašto već jednom ne preduzme nešto?» pitaće se vase kolege i zaposleni). Legendarni CEO, Jack Welch (Džek Velč), nakon odlaska iz General Electric-a, rekao je da mu je, gledajući unazad, najveća greška u karijeri bila oklevanje da otpusti ljude.

Obavljanje jednostavnih zadataka koji se nalaze u donjem delu vašeg spiska je lako, ali ono neće umanjiti nervozu oko velikih stvari. Ne dopustite da vam dan za danom prolazi u telefoniranju i razmeni e-mailova, poistovećejući to sa efikasnim radom. Multitasking nije put koji vodi savršenstvu; već put ka osrednjosti i niže jer vas tera da svoje dragoceno vreme koristite za obavljanje malo vrednih zadataka. Ono nikada ne daje zapamćene rezultate, ne stvara zadovoljstvo, i olimpijskim jezikom rečeno, nikadane ne osvaja zlatnu medalju.

Opredelite se da danas uradite samo jednu stvar, ali bez premca! Svet zavisi od sposobnosti lidera da postižu dobre rezultate. Da biste uvideli svu veličinu onoga što možete da postignete, upravljajte vremenom koje vam je na raspolaganju tako da ostanete usredsređeni na najvažnije probleme ili zadatke koje imate, bilo u poslovnom, bilo u privatnom životu. Istorija nas uči da su veliki lideri ostali upamćeni po jednom, najviše dva sjajna postignuća, a ne dvadeset osrednjih. To je prava suština izuzetnosti.

Izvor: www.skills.rs


 

Powered by Web Agency
Read more...
 
  • «
  •  Start 
  •  Prev 
  •  1 
  •  2 
  •  3 
  •  4 
  •  5 
  •  6 
  •  7 
  •  8 
  •  9 
  •  10 
  •  Next 
  •  End 
  • »
Page 1 of 29