HRPRO :: Magazin :: Neko ko će da me nadzire

Neko ko će da me nadzire

El. pošta Štampa

Mnogi kouč-eksperti ne diskutuju dovoljno često o svojim metodama rada sa nepristrasnim, iskusnim i kompetentnim osobama.  Neki nisu radi da objašnjavaju sebe i aktivnosti koje preduzimaju, dok drugi ne vide potrebu ili prosto nisu voljni da se izlože dodatnom trošku. Supervizija kouč-eksperata nije obavezna, za razliku od psihologa, psihoterapeuta ili savetnika. Razgovarati sa klijentom  kako da vodi svoj tim nije isto što i rešavanje duboke lične traume.

Kouč-ekspertima nije potrebna kompletna psihološka podrška, ali bi se složili da supervizija može da pomogne kouč-ekspertu da sazri, pružajući mu fidbek i  zdravorazumske savete. Klijentima se uliva poverenje i saznanjem da postoji nepristrasna kontrola kvaliteta.

alt 


 

Supervizija se, u ovom kontekstu, odnosi na poverljivi dogovor koji omogućava kouč-ekspertima da o svojim metodama redovno razgovaraju sa jednom ili više osoba koji se razumeju u finese struke. Njena svrha je da osigura delotvornost međusobnog odnosa kouča i klijenta. European Mentoring& Coaching Council, čiji je glavni cilj da širi najbolja iskustva profesije, slaže se s ovom ocenom. Njegov etički kod sadrži premisu da kouč-ekspert treba da održava vezu sa odgovarajućim supervizorom koji će redovno ocenjivati njegovu kompetentnost i pružati mu pomoć u napredovanju.

Čini se da je ovo pravac u kome se kreće i tržište, budući da ima organizacija koje traže od kouč-eksperata da daju dokaze o nadzoru. Međutim, šta zapravo čini superviziju, pitanje je o kojem se još uvek raspravlja.

Tri nivoa

U svakodnevnoj praksi, postoje tri nivoa nadzora. Prvi je 'zajednički ili drugarski koučing', kada se dva kouča neformalno sreću i razgovaraju o svom radu s klijentima. Ovaj način postaje sve popularniji, naročito zbog toga što košta malo ili ništa.

Međutim, tu postoji izvesna opasnost od toga da eksperti nisu sasvim iskreni jedan prema drugom. Svaki može da bude zabrinut zbog toga šta će kolega misliti o njegovim metodama rada, što može rezultirati nedovoljnim učinkom, jer ni jedan od njih neće želeti da bude suviše kritičan. Tako, umesto da podstiče na razmišljanje ovakav način supervizije može da se pretvori u laskanje, od čega niko neće imati dobrobiti.

Drugi nivo je grupna supervizija gde najviše šest kouč-eksperata sarađuje sa kvalifikovanim supervizorom na formalnim sastancima, po ustaljenom rasporedu. Ovakvi sastanci su jeftiniji i omogućuju momentalan fidbek, jer svi u grupi razgovaraju i komentarišu ideje koliko i supervizor. Ovakav je način rada vrlo koristan, jer se svakom od učesnika pruža prilika da čuje kako je neko drugi izašao na kraj sa sličnim ili različitim problemima.

Lošija strana ovog načina rada je to što ima ljudi koji su zatvoreniji i oklevaju kada treba otvoreno da se razgovara, a proces zahteva veliko poverenje i iskrenost. Takođe, pojedinci u grupi prave izvesne kompromise u odnosu na vreme koje lično treba da provedu sa supervizorom.

Treći nivo supervizije su lični susreti sa kvalifikovanim supervizorom. Ovde supervizor može da ostvari efikasan balans između davanja saveta i pružanja podrške, preispitujući polazne osnove, ponašanje i svest o onome što se dešava tokom koučing intervencije.

Kvalifikacije supervizora
Dobar supervizor mora da bude u stanju da pomogne u rešavanju nekih aspekata koje je kouč možda propustio. Uzmimo za primer zavisnost – situaciju u kojoj klijent postaje zavisan od pomoći kouča ili onu u kojoj klijent izigrava žrtvu. Ukoliko je kouč popustljiv, može mu se vrlo lako desiti da upadne u dramu, a da je pri tom i ne prepozna.

Supervizor može da dovede u pitanje relevantnost i način rezonovanja kouča. Recimo, ukoliko član klijentove porodice ima nagon za samopovređivanjem, kouč se može naći u iskušenju da mu da savet. U takvoj situaciji, suprvizor treba da dovede u pitanje koučeve namere i kvalifikovanost. Uopšteno govoreći, takav tip koji 'vapi za pomoći' treba da bude upućen specijalizovanom savetniku. Granice između koučinga, terapije i savetovanja ponekad nisu jasno definisane. Ukoliko se sasvim približite granici, od koristi je da, ponekad, porazgovarate sa nekim ko je neutralna treća strana, ko će moći da vam kaže da li ste prekoračili liniju ili niste.

U savetovanju i psihoterapiji, određen je striktan kod prakse za supervizore, a dala ga je Britanska asocijacija za savetovanje i psihoterapiju (British Association of Counseling and Psychotherapy, BACP). Profesija koučinga ide u sličnom pravcu, ali je potreban novi model koji će posebno odgovarati koučingu.

Korak u pravom smeru – kojim se priznaje da uloga supervizora uključuje u sebe različiti skup veština od onih koje se zahtevaju od kouč-eksperta – je rastuća potražnja za supervizorskim kvalifikacijama. Sve smo bliži tome da će klijenti tražiti isključivo profesionalne, kvalifikovane kouč-eksperte. Nesumnjivo je da ćemo uskoro doći i dotle da će kouč-eksperti morati da dokazuju da su kvalifikovani supervizori.

Prava osoba je visokokvalifikovani kouč koji se potrudio da postane i kvalifikovani supervizor. To je osoba koja ima potpuno razumevanje suštine onoga sa čim se susrećete kao kouč i koja je kvalifikovana da vas na odgovarajući način stimuliše i podržava.

Nalaženje takve osobe može samo biti plus za kontrolu kvaliteta koučinga kojim se bavite, dodati vam kredibilitet i pomoći  da svojim klijentima pružite još bolju uslugu. 

Izvor: www.skills.rs

Powered by Web Agency