HRPRO :: Magazin
Powered by Web Agency


Šta sve radi jedan HR?

El. pošta Štampa

Kao što su promene prirodna karakteristika poslovanja, uloge odeljenja ljudskih resursa su širenje i preusmeravanje. Daleko od toga da jednostavno reaguju na glavne događaje u poslovanju, privredi i tržištu rada, HR profesionalci su jedinstveno pozicionirani da unapred vide razvoj industrije i globalne promene i da predvide rezultat određenog načina obavljanja posla. Pozvani su da se kreću kroz organizacije preko promena koje nastaju kao rezultat  trendova u globalizaciji, tehnologiji, tržištu rada i finansijskim pogledima na svet. Da bi se ta očekivanja uspešno ispunila, lideri moraju raditi na identifikovanju i razvijanju kompetencija koje su neophodne  njihovim dinamičkim ulogama.

HR menadžer

U članku iz 2010. godine, koji je izdat od strane Society for Human Resource Management (SHRM), pod nazivom “Šta viši lideri treba da znaju: Perspektive iz SAD, Kanade, Indije, Bliskog Istoka i Severne Afrike”, identifikovano je top 18 HR nadležnosti.


To su sledeće:

1. Razumevanje procesa  i načina na koji se obavlja posao;
2. Treniranje i razvoj drugih: Pomaganje drugima da dostignu svoje potencijale;
3. Kredibilitet: Drugi treba da vide kako da se od znanja i iskustva napravi kopija nečije vlasti.
4. Kritičko / analitičko mišljenje: Traženje informacija i njihovo iskorišćavanje za donošenje odluka i rešavanje problema;
5. Kulturna inteligencija: Poznavanje i osetljivost među kulturama;
6. Efikasna komunikacija: Biti u stanju da usmeno ili pismeno prenesu poruke tako da imaju smisla, ali i da aktivno slušaju interpersonalnu komunikaciju drugih;
7. Etičko ponašanje: Percepcija moralnih vrednosti individualnog ili grupnog ponašanja;
8. Fleksibilnost / prilagodljivost: Sposobnost da se prilagodi pristup kada to zahteva smena u organizaciji ili spoljno poslovno okruženje;
9. Globalna inteligencija / globalni način razmišljanja: sveobuhvatni način razmišljanja o prirodo poslovanja koji uključuje razumevanje i osetljivost na kulturne razlike među radnicima u drugim zemljama i pravna pitanja koja se tiču operativnog multinacionalnog biznisa;
10. HR znanje: Razumevanje taktičkih i strateških HR funkcija i procesa.;
11. Integritet: Poštenje i raditi pravu stvar;
12. Vodeća promena: Grafički kurs za zainteresovane organizacije kako upravljati promenama u poslovnim procesima, prioriteti, uloge i očekivanja;
13. Organizaciono znanje: Razumevanje poslovnih problema koji su specifični za organizaciju i postojanje empatije za svest o uticaju ljudskog kapitala na organizaciju kao sistem;
14. Ubedljivost / uticaj na druge: Korišćenje interpersonalne veštine kako bi se ubedili drugi da dele jednu perspektivu ili način razmišljanja;
15. Rezultati orijentacije: Sposobnost da se vezuju prakse i procesi za pozitivne ishode i da se pokaže vrednost koju HR donosi organizaciji;
16. Oblikovanje organizacione kulture: Stvaranje vrednosti po kojima organizacija posluje.
17. Strateško razmišljanje: Videti globalnu sliku, imati dugoročna viđenja i razumevanje povezanosti odluka i aktivnosti u različitim linijama poslovanja;
18. Tehnološka mudrost: Poznavanje jedinstvenih rešenja i izazova koji će doneti nova tehnologija organizaciji i razumevanje kako će talent management biti pogođen tehnološkim poboljšanjem poslovnog okruženja.

Tekst preuzet sa sajta http://www.alibrown.com/

 

Powered by Web Agency
 

Uputstvo dobitnika nagrade “PREDUZETNIK GODINE”

El. pošta Štampa

Cam Heaps i Greg Taylor, koosnivači Steam Whistle Brewing, pivare koja se nalazi u Kanadi, dobitnici su brojnih nagrada u oblasti poslovanja, uključujući i onu za “Preduzetnika godine” koju su dodelili “Ernst & Young”. Heaps i Taylor su dobili zasluge za ovaj uspeh zahvaljujući svojoj jedinstvenoj kadrovskoj politici, koja uključuje odmore zaposlenih, pivo za osoblje, podela zarade i pozorišno-sportske audicije.

“Ovo dobro pivo Folks kako volimo da ga nazovemo, je kamen temeljac našeg uspeha kao malog biznisa”, rekao je Taylor.


alt


Evo uputstva koje Heaps i Taylor koriste da izgrade svoje osoblje:

1.  Zaposlite na osnovu stava, ali i veštine:
Uverite se da postoji dobar kulturni odnos između potencijalnog zaposlenog i vaše organizacije, tako da će ti radnici biti u saglasnosti sa strateškom vizijom vaše kompanije I dobro će raditi sa postojećim timom.

2.  Zamislite kandidate unutar vaše organizacije:
Promovisanjem iznutra vi skraćujete vreme učenja novog zaposlenog, pružate podsticaj za postojeće zaposlene u potrazi za budućim rastom perspektiva, a takođe pružate i mogućnost za unakrsna odeljenja za učenje.

3.  Zapošljavajte za “sutra”:
Prilikom strukturiranja opisa posla i razmatrajući kandidate, budite sigurni pri zapošljavanju gde želite da vaša organizacija bude za par godina i koji skup veština će biti potreban da tamo stignete.

4.  Koristite alatke za zapošljavanje van konvencionalnih intervjua:
U zavisnosti od položaja, treba istražiti i druge alatke i tehnike za procenu podobnosti kandidata. Za pozicije u pivari koje podrazumevaju javnu interakciju, koristimo pozorišno-sportske audicije za pronalaženje ekstrovertnih, kreativnih ljudi sposobnih za javno obraćanje. Za ostale, više tehničke pozicije u računovodstvu, IT i komunikacijama, pivara ima kandidate koji su položili kompletne testove i pokazali specifičnu primenu znanja u svojoj oblasti ekspertize.

 

Powered by Web Agency
 

Tajna srećnih radnika

El. pošta Štampa

 Ljudi koji imaju skraćeno radno vreme srećniji su nego oni koji rade punih osam sati ili onih koji rade prekovremeno. Tako je barem u Britaniji gde postoji mogućnost povoljnog radnog ugovora i ako radnik radi samo četiri sata na dan.

ljudski resursi

Oni koji na poslu provode četiri do pet sati osećaju se srećnije jer imaju zdraviji odnos između vremena koje provedu na poslu i slobodnog vremena. To im je značajnije i od novca kojeg ovim putem gube. Posao igra manju ulogu u njihovom životu i ne utiče toliko na sreću koliko faktori koje osoba može bolje kontrolisati.

Ipak, treba napomenuti da oni koji rade kao honorarci, bez niza pogodnosti koje osigurava bolji radni ugovor, spadaju među najnesrećnije radnike jer osećaju najmanju sigurnost na poslu.

Žene i osobe starije od 55 godina spadaju među srećniju grupu radnika - u odnosu na muškarce i mlađe od 55 godina - pokazalo je britansko istraživanje People Managmenta.

Tekst preuzet sa sajta www.infostud.com

Powered by Web Agency
 

Za sve planove potreban duži radni dan!

El. pošta Štampa

 Ako je suditi prema poslednjem istraživanju među posetiocima sajta poslovi.infostud.com, zaposlenima u Srbiji bi najviše odgovaralo da dan traje između 27 i 29 sati. Naime, čak 80% učesnika istraživanja „Slobodno vreme nakon posla", reklo je da 24 sata nije dovoljno za ispunjenje svih planova zaposlenih ljudi. Rezultati ankete pokazuju da najmanje slobodnog vremena ili najviše obaveza imaju osobe starosti između 26 i 40 godina jer su oni u najvećoj meri nezadovoljni time što tokom dana ne stižu da urade sve što bi želeli. Interesantno, dodatnih tri do pet časova koji su im potrebni, polovina anketiranih bi iskoristila na poslovne obaveze, dok bi drugoj polovini to vreme značilo za lična interesovanja i razonodu.

Radno vreme

Ove činjenice ne iznenađuju, pogotovo ukoliko im se doda podatak da svaki drugi ispitani nedeljno u kancelariji provede između 41 i 50 sati, svaki peti - čak i više od toga, a svega je 30% zaposlenih koji su na poslu do 40 sati nedeljno. Isto tako, od 1600 učesnika u istraživanju, najveći broj ljudi ne pravi jasnu razliku između slobodnog i radnog vremena, te više od dve trećine njih posao „nosi" kući, od kojih ipak polovina to čini povremeno ili često, a ostali retko. Posao je međutim, ako ništa drugo - većini bar u mislima čak i u slobodno vreme, jer 95% ispitanih upravo o poslovnim obavezama razmišlja i van kancelarije.

Na šta se najviše, a na šta najrađe troši slobodno vreme?

Dok zaposleni najviše, ali i najrađe slobodno vreme troše na porodicu, vrlo je uočljivo da njoj prvo mesto pripada tek kada se navrši 36. godina, dok je kod mlađih do tada na prvom mestu bračni/ljubavni partner. Zaposlenima zatim slobodno vreme najćešće odlazi na - redom - kućne poslove, odmaranje, prijatelje, te na lično usavršavanje i hobije, iako bi većina više volela da je taj redosled nešto drugačiji. Posle porodice i ljubavnih partnera, mnogi bi najradije provodili vreme sa prijateljima, potom bi izdvojili vreme za odmaranje i hobije, a kućne poslove bi svrstali najniže na listi želja. Samim tim, zanimljivo je da se tek od 31. godine zaposleni više posvećuju kućnim obavezama.

Ko je duže na poslu – muškarci ili žene?

Rezultati istraživanja su pokazali da skoro 30% muškaraca provodi više od 50 sati nedeljno na poslu, dok je taj procenat čak upola manji kod žena i iznosi 15%. Istovremeno, svaki peti pripadnik jačeg pola takođe nosi posao kući, dok to isto radi tek svaka sedma žena. Međutim, istraživanje je pokazalo da žene više razmišljaju o poslu nakon radnog vremena, te ne čudi podatak da i više pažnje posvećuju ličnom usavršavanju u odnosu na muškarce.

Zaposlenje škodi ljubavnoj vezi?

Prema iskustvima učesnika istraživanja, u čak 60% slučajeva posao je imao negativan uticaj na njihove ljubavne veze, mada je svega svaki peti anketirani koji je ovako odgovorio, rekao da je taj uticaj bio veliki, dok je za ostale bio umeren ili skoro pa neprimetan. Kako su u ranijem istraživanju sajta poslovi.infostud.com, "Ljubavne veze na poslu", rezultati pokazali da  je svaki drugi ispitanik bio ili je u vezi sa kolegom, moguće je da  je upravo to razlog što je veliki broj učenika istraživanja rekao da je posao – makar i minimalno – uticao na njihovu ljubavnu vezu.

Tekst preuzet sa sajta www.infostud.com

Powered by Web Agency
 

Treba li vam duži radni dan?

El. pošta Štampa

 Ako je suditi prema poslednjem istraživanju među posetiocima sajta poslovi.infostud.com, zaposlenima u Srbiji bi najviše odgovaralo da dan traje između 27 i 29 sati. Naime, čak 80% učesnika istraživanja „Slobodno vreme nakon posla", reklo je da 24 sata nije dovoljno za ispunjenje svih planova zaposlenih ljudi. Rezultati ankete pokazuju da najmanje slobodnog vremena ili najviše obaveza imaju osobe starosti između 26 i 40 godina jer su oni u najvećoj meri nezadovoljni time što tokom dana ne stižu da urade sve što bi želeli. Interesantno, dodatnih tri do pet časova koji su im potrebni, polovina anketiranih bi iskoristila na poslovne obaveze, dok bi drugoj polovini to vreme značilo za lična interesovanja i razonodu.

Ove činjenice ne iznenađuju, pogotovo ukoliko im se doda podatak da svaki drugi ispitani nedeljno u kancelariji provede između 41 i 50 sati, svaki peti - čak i više od toga, a svega je 30% zaposlenih koji su na poslu do 40 sati nedeljno. Isto tako, od 1600 učesnika u istraživanju, najveći broj ljudi ne pravi jasnu razliku između slobodnog i radnog vremena, te više od dve trećine njih posao „nosi" kući, od kojih ipak polovina to čini povremeno ili često, a ostali retko. Posao je međutim, ako ništa drugo - većini bar u mislima čak i u slobodno vreme, jer 95% ispitanih upravo o poslovnim obavezama razmišlja i van kancelarije.

Na šta se najviše, a na šta najrađe troši slobodno vreme?

Dok zaposleni najviše, ali i najrađe slobodno vreme troše na porodicu, vrlo je uočljivo da njoj prvo mesto pripada tek kada se navrši 36. godina, dok je kod mlađih do tada na prvom mestu bračni/ljubavni partner. Zaposlenima zatim slobodno vreme najćešće odlazi na - redom - kućne poslove, odmaranje, prijatelje, te na lično usavršavanje i hobije, iako bi većina više volela da je taj redosled nešto drugačiji. Posle porodice i ljubavnih partnera, mnogi bi najradije provodili vreme sa prijateljima, potom bi izdvojili vreme za odmaranje i hobije, a kućne poslove bi svrstali najniže na listi želja. Samim tim, zanimljivo je da se tek od 31. godine zaposleni više posvećuju kućnim obavezama.

Ko je duže na poslu – muškarci ili žene?

Rezultati istraživanja su pokazali da skoro 30% muškaraca provodi više od 50 sati nedeljno na poslu, dok je taj procenat čak upola manji kod žena i iznosi 15%. Istovremeno, svaki peti pripadnik jačeg pola takođe nosi posao kući, dok to isto radi tek svaka sedma žena. Međutim, istraživanje je pokazalo da žene više razmišljaju o poslu nakon radnog vremena, te ne čudi podatak da i više pažnje posvećuju ličnom usavršavanju u odnosu na muškarce.

Zaposlenje škodi ljubavnoj vezi?

Prema iskustvima učesnika istraživanja, u čak 60% slučajeva posao je imao negativan uticaj na njihove ljubavne veze, mada je svega svaki peti anketirani koji je ovako odgovorio, rekao da je taj uticaj bio veliki, dok je za ostale bio umeren ili skoro pa neprimetan. Kako su u ranijem istraživanju sajta poslovi.infostud.com, "Ljubavne veze na poslu", rezultati pokazali da  je svaki drugi ispitanik bio ili je u vezi sa kolegom, moguće je da  je upravo to razlog što je veliki broj učenika istraživanja rekao da je posao – makar i minimalno – uticao na njihovu ljubavnu vezu.

Tekst preuzet sa www.infostud.com

Powered by Web Agency
 
JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL