HRPRO :: Zakoni :: Zakoni i aktuelnosti :: Na sto dinara država uzima 64 - Poslodavci traže da se zarade rasterete

Na sto dinara država uzima 64 - Poslodavci traže da se zarade rasterete

El. pošta Štampa

 Platu daleko ispod republičkog proseka, tokom prošle godine primalo je čak 282.383 zaposlenih, a ni u ovoj godini im se ne smeši bolja budućnost. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, čekove s minimalnih 1.000 EUR imalo je tek 33.672 srećnika, pa je većini zaposlenih ostalo samo da mašta o ovakvim prihodima.

                            alt

Poslodavci, međutim, za tako loš prosek ne krive samo zaostalu privredu, već i način na koji država opterećuje zarade. Kako računaju u Uniji poslodavaca Srbije, porezi i doprinosi na zaradu umanjuju bruto platu za čak 63,97% što je jedno od najvećih nameta poslodavacima u Srbiji pa iz tog razloga zahtevaju da država promeni formulu ubiranja prihoda. U UPS kažu da "razumnije" oporezivanje imaju i daleko razvijenije zemlje kao što su Danska, Luksemburg, Slovenija, Irska, Malta... pa je "zadnji čas" da i Srbija otvori ovu temu.

- U okviru reforme poreskog sistema potrebno je što pre smanjiti stope poreza i doprinosa (do 50%) za primarne poljoprivredne proizvođače, zanatlije, tekstilnu industriju i preduzetnike bar u prve dve godine poslovanja, jer oni spadaju u sektore sa najnižim primanjima, a njihova delatnost je niskoprofitna - ocenjuje Dragoljub Rajić iz UPS.

- U nekim zemljama EU, ali i u državama u okruženju grana tekstila, poljoprivrede, zanatlije i preduzetnici početnici izdvajaju za 50% manje iznose poreza i doprinosa na svoje zarade i na taj način ih država podstiče da održe i razviju biznis.

U Srbiji se sa ovom idejom usaglasilo još 120 menadžera domaćih kompanija, a u svoj "Program mera za oživljavanje privrede", uneli su i inicijativu da se podigne neoporezivi deo zarade na nivo minimalca i da se regresi i topli obroci sasvim oslobode od plaćanja poreza i doprinosa do iznosa definisanog posebnim kolektivnim ugovorima.

Ipak, čini se da u ovoj godini neće biti pomaka u tom pravcu tim pre što je Ministarstvo finansija već napravilo projekciju da bi u 2013. mogli da prikupe 53 milijarde dinara samo od poreza na dohodak građana što je za 20 milijardi više od, primera radi, prihoda od carina.

I dr Zoran Jeremić, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju smatra da - uprkos tome što je pitanje rasterećenja zarada jedno od ključnih - manjka političke volje za njegovo pokretanje:

- Na taj bi se način mogla povećati konkurentnost među preduzećima, a veće plate bi mogle ubediti radnike da je ipak primamljivije raditi u proizvodnji nego u nekim drugim delatnostima. Ipak, o ovome se već godinama govori samo deklarativno, baš kao što ni danas nemamo ništa od silnih najava o racionalizaciji i uštedama koje bi takođe rasteretile privredu. A teško da će u skorije vreme biti govora o konkretnim koracima kojima bi se ova ideja sprovodila.

Prosek skuplji od minimalca

Prosečna plata od 46.923 dinara, koju radnik podigne na kraju meseca, njegovog poslodavca košta 76.925 dinara. Razliku od 30.001 dinar daje upravo za poreze i doprinose, a taj je iznos za čak 50% veći od iznosa republičke minimalne zarade (20.010 dinara).

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 13.02.2013)

Powered by Web Agency