Obavezno čitajte magazin. Naći ćete korisne članke koji mogu izmeniti vaše poslovanje na bolje...


Zašto HR PRO Club? Kako je rasla potreba za edukacijom zaposlenih, javila potreba i za usavršavanjem...

Smeh je lekovitHumor je prateći element svakog broja. Ovde ćete naći članke koji vas mogu razveseliti a možda i ponešto korisno naučiti. Slobodno nam šaljite tekstove, slike, videa rado ćemo ih objaviti. 
HRPRO :: Zakoni

Zakoni i aktuelnosti iz sveta HR-a

Zakoni, pravila, propisi

Imate dileme kako su određenej aktivnosti zakonski regulisane? Ovde možete pronaći zakone, propise i aktuelnosti koji se odnose na HR i važni su za poslovanje Vaše firme.

Budite slobodni da nam date predloge šta Vas zanima, zbunjuje i potrebno je razjašnjenje!

Powered by Web Agency


Do kraja 2012. menja se spisak beneficiranih zanimanja

El. pošta Štampa

 Spisak radnika sa beneficiranim radnim stažom biće izmenjen do kraja godine. Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje će uraditi reviziju čak 286 radnih mesta kako bi se uverio u opravdanost pojedinih beneficija. A istovremeno će u obzir uzeti i zahteve NIS "Naftagasa" i JKP "Gradska čistoća" da se delu zaposlenih iz ovih preduzeća uvedu nove beneficije pri računanju staža.

- Fond PIO će, prema planu za ovu godinu, uraditi reviziju u crnoj i obojenoj metalurgiji - najavljuje Miloš Labudović, koordinator za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem u Fondu PIO.

beneficirani radni staz

- Na ukupno 286 radnih mesta će se ponovno ocenjivati uslovi rada, a samim tim i potreba da se na tim poslovima staž računa sa uvećanim trajanjem.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Poslodavci za veći neoporezivi deo zarade

El. pošta Štampa

 Udruženje poslodavaca "Poslodavac" zatrazilo je u petak (23. mart 2012.) da Vlada Srbije poveća neoporezivi deo zarade sa 7.310 na 13.000 dinara, ukoliko se primeni odluka o povećanju minimalne cene rada.

Prema odluci Socijalno-ekonomskog saveta, minimalna cena radnog sata biće povećana od 1. aprila sa 102 na 115 dinara.

"Utvrdjivanje minimalne cene rada od 115 dinara po času nije u sladu sa Zakonom o radu, ne odražava realno stanje u privredi Srbije i ugrožava tekuću likvidnost privrede", piše u saopštenju "Poslodavca".

                              alt

To udruženje je predlažilo da se povećanjem neoporezivog dela zarade obezbedi ravnomerno opterećenje privrede i državnog budžeta, kako bi se usled povećanja minimlane cene rada sprečilo dalje otpuštanje zaposlenih.

Udruženje "Poslodavac" nije član Socijalno-ekonomskog saveta a među njegovim članicama su "Srbijagas", "MK grupa", "Jugoimport SDPR", "IMT grupa", Privredna komora Beograda, "Centroproizvod", "Jat", "Mona", "Jugohemija", kompanije iz sastava "Delta grupe".

Izvor: Beta

 

Powered by Web Agency
 

NSZ uveo savetnike za individualni plan zapošljavanje

El. pošta Štampa

 Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) omogućila je da nezaposleni na njenoj evidenciji dobiju savetnika za zapošljavanje i da zajedno sa njim naprave indivudualni plan zapošljavanja.

"Individualni plan podrazumeva različite aktivnosti dogovorene sa savetnikom. Na osnovu zajedničke procene predlažu se određene mere i aktivnosti koje je neophodno da se preduzmu ukoliko se aktivno traži posao, a za savetnika on predstavlja instrument za dalji individualni rad", objavila je NZS na svojoj internet strani.

                        alt

Kako se ističe, važno je da individualni plan zapošljavanja bude doživljen kao vlastiti plan aktivnosti koje treba preduzeti.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Povećana minimalna cena rada od aprila 2012

El. pošta Štampa

 Minimalna neto zarada po radnom satu biće povećana od aprila za 13 dinara i iznosiće 115 dinara, odlučio je u ponedeljak (12. marta 2012.) Socijalno ekonomski savet.

Kako je saopšteno iz tog tripartitnog tela, za period januar - mart ove godine minimalna neto zarada će ostati nepromenjena i iznosiće 102 dinara po radnom satu.

                              alt

Odluka o povećanju minimalne neto zarade po radnom satu važiće, kako se navodi, do februara naredne godine.

Navodi se da će Vlada Srbije od aprila povećati neoporezivi deo zarade na iznos od 10.000,00 dinara.

Savet je usvojio i zaključak kojim je ministru rada i socijalne politike Rasimu Ljajiću preporučio da donese odluku o proširenom dejstvu Posebnog kolektivnog ugovora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala na sve poslodavce u Republici Srbiji u ovom sektoru.

Za predsedavajućeg Saveta u periodu mart 2012. - mart 2013. godine izabran je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Socijalno ekonomski savet čine predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije.

 

izvor: Tanjug

Powered by Web Agency
 

Šta predvidja plan zdravstvene zaštite obaveznog zdravstvenog osiguranja Republike Srbje za 2012?

El. pošta Štampa

 Članom zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u Republici Srbiji za 2012. godinu utvrđuju se i planiraju zdravstvene potrebe osiguranih lica Republike Srbije, prioriteti za sprovođenje zdravstvene zaštite osiguranih lica, ciljevi i mere zdravstvene zaštite i zdravstvene usluge za realizaciju zdravstvenih potreba osiguranih lica po nivoima zdravstvene zaštite, pretpostavke i uslovi za realizaciju Plana zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i predloženih promena u oblasti sprovođenja "oportunističkog" i uvođenja organizovanog skrininga, kapaciteti zdravstvene službe, finansiranje Plana zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i način praćenja sprovođenja i realizacije Plana zdravstvene zaštite za 2012. godinu.

                                  alt

Plan je doneo Upravni odbor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u oktobru 2011. godine na osnovu Zakona o zdravstvenom osiguranju.

Plan je ujedno i posebna faza i instrument u oblasti planiranja aktivnosti u realizaciji ciljeva iz Nacionalnog programa "Srbija protiv raka" i posebnih nacionalnih programa prevencije i rane detekcije tipa 2 dijabetesa, za prevenciju raka dojke, raka grlića materice i za prevenciju kolorektalnog karcinoma.

Na osnovu pravilnika zdravstvene potrebe u oblasti preventivne zdravstvene zaštite (promocija zdravlja i zdravstveno-vaspitni rad, obavezna aktivna imunizacija i prema kliničkim indikacijama i eksponiranim lica, opšte higijenske, epidemiološke i druge preventivne mere i usluge u individualnim i u slučajevima masovnog oboljevanja, potrebe za preventivnim i ciljanim pregledima u interesu unapređenja, zaštite i očuvanje zdravlja određenih populacionih i vulnerabilnih grupa i sprečavanja oboljenja i poremećaja i radi blagovremenog otkrivanja bolesti u ranoj i početnoj fazi i druge aktivnosti) utvrđuju se na primarnom nivou zdravstvene zaštite, gde se i realizuju u najvećem obimu, kao i na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite.

Kako je naznačeno u Planu, najveći deo zdravstvenih potreba (u odnosu na zdravstvene preglede i usluge) utvrđuje se na primarnom nivou zdravstvene zaštite, gde se i obezbeđuje i zadovoljava – oko 85%. Za manji deo stanovništva, do 15% zdravstvenih potreba se realizuju na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite.

Prioriteti za sprovođenje zdravstvene zaštite stanovništva na području Republike Srbije iz obaveznog zdravstvenog osiguranja u Republici Srbije utvrđuju se i planiraju pre svega u odnosu na vulnerabilnost populacije, izloženosti rizicima za oboljevanje i njihovu učestalost, težinu i složenost oboljenja i stanja i druge karakteristike (akutnost, hroničnost, masovnost, infektivnost oboljenja, letalitet od određenih bolesti), a zatim u odnosu na raspoložive i opredeljene kadrovske, finansijske i druge kapacitete u zdravstvenoj zaštititi.

Realizacija zdravstvenih potreba osiguranih lica za 2012. godinu, planira se u okviru kapaciteta zdravstvenih ustanova i službi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (dom zdravlja, zavodi) i zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite (bolnica, klinika, institut, kliničko-bolnički centar, klinički centar) u oblasti utvrđenih prava na zdravstvenu zaštitu iz člana 34–45. Zakona o zdravstvenom osiguranju: mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti, pregledi i lečenja u vezi sa trudnoćom, porođajem i postnatalnim periodom, pregledi i lečenja u slučaju bolesti i povreda, pregledi i lečenja bolesti usta i zuba, medicinske rehabilitacije u slučaju bolesti i povreda, obezbeđenje i korišćenje lekova i medicinskih sredstava, obezbeđenje i korišćenje proteza, ortoza i drugih pomagala za kretanje stajanje i sedenje, pomagala za vid, sluh i govor, stomatološke nadoknade, kao i druga medicinsko-tehnička pomagala.

Za više informacija pogledajte Plan zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravtsvenog osiguranja Republike Srbije za 2012.

Izvor: E Kapija

www.ekapija.com

 

 

Powered by Web Agency
 

U narednih 6 meseci svi mogu da overe zdravstvene knjižice

El. pošta Štampa

 U Srbiji, prema procenama sindikata, zdravstvene knjižice nisu overene čak 100.000 radnika i odlukom Vlade Srbije tim radnicima je omogućeno da mogu da ih overe, rekao je juče u Kragujevcu ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

                           alt

- Radnici ne mogu da budu kolateralna šteta nesavesnih poslodavaca koji ne uplaćuju poreze i doprinose, a između ostalog i za zdravstveno osiguranje, zbog čega je Vlada Srbije odlučila da tim radnicima omogući da narednih šest meseci imaju overene zdravstvene knjižice - rekao je Ljajić.

Naglašavajući da će taj zaključak Vlade Srbije biti realizovan preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Ljajić je rekao da će "odluka biti produžena i posle tih šest meseci, ukoliko se ne nađe neko drugo rešenje za te radnike".

Izvor: www.ekapija.com

 

Powered by Web Agency
 

Povećanje starosne granice za odlazak u penziju sačekaće novu vladu

El. pošta Štampa

 Povećanje starosne granice za odlazak u penziju, za muškarce i žene, u ovom trenutku nije predviđeno, rekla je državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Radina Todović.

Ona je dodala da će, s obzirom na nepovoljna ekonomska kretanja i praksu drugih zemlalja, taj posao sačekati buduću Vladu Srbije.

Prema aktuelnom zakonu, muškarci u penziju odlaze sa 65, a žene sa 60 godina. Ta starosna granica bi, međutim, prema zahtevima iz Međunarodnog monetarnog fonda, mogla da bude povećana. Prema najavama iz Evropske komisije, starosna granica za odlazak u penziju za žene i muškarce bi mogla biti povećana od pet do sedam godine, pa bi se u zemljama Evropske unije u penziju odlazilo sa 72, pa i više godina.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

U obrazovanju za Amerikom kasnimo pola veka

El. pošta Štampa

 Među nezaposlenima čak 54,6 odsto ljudi traži posao duže od četiri godine pa je veliko pitanje koliko su njihova znanja i veštine relevantne za poslodavce, toliko godina pošto su imali poslednji posao - ocenio je Miroslav Janković, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku, govoreći juče na skupu o tržištu rada i multinacionalnim korporacijama u Srbiji, u organizaciji Danas konferens centra. Citirajući ove rezultate dobijene aprilskom anketom o radnoj snazi te podatak o prosečnoj plati u Srbiji, koja je u septembru iznosila 38.762 dinara neto, odnosno 53.838 dinara bruto, Janković je zaključio da multinacionalne kompanije u Srbiji mogu da svoju radnu snagu regrutuju i iz fonda zaposlenih, a ne samo nezaposlenih građana, budući da im za evropske pojmove ovako niska cena rada omogućava da nudeći nešto više zarade svojim radnicima, privuku i one koji već imaju posao u nekoj drugoj kompaniji.

alt

Marijana Pavlović iz Američke privredne komore, naglasila je da u Srbiji nema dovoljno edukovanog kadra za potrebe multinacionalnih kompanija, zbog čega one sada sve češće zapošljavaju mlade ljude čim završe fakultet i zatim ih edukuju u skladu sa svojim korporativnim potrebama.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Svakog dana na bolovanju više od 100.000 zaposlenih

El. pošta Štampa

 Prosečan radnik je godišnje koristio 25 dana bolovanja, dok su, recimo, slovački radnici koristili dvostruko manje dana za lečenje. U odnosu na zapadnoevropske države situacija je još drastičnija pa jedan nemački radnik, zbog bolesti odsustvuje osam dana godišnje.

alt

Svaki radnik u Srbiji u državnoj službi u proseku koristi 27 dana bolovanja godišnje, a u privatnoj 9-10 dana. U strahu za radno mesto radnici se u krizi ipak ređe odlučuju za bolovanje, pokazuju različita istraživanja. U Uniji poslodavaca Srbije navode da se pre pet godina u javnoj službi godišnje na bolovanje išlo i do 36 dana, a u privatnoj sedam dana duže nego danas.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Ekonomska slika Srbije

El. pošta Štampa

 Manjak u budžetu nastavlja da raste, inflacija se vratila na jednocifreni iznos, prosečna zarada je realno neznatno veća, a pad zaposlenosti se nastavlja.

alt


Sve to govore poslednji, novembarski podaci dostupni iz više zvaničnih izvora, koje je objedinila Privredna komora Srbije.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

DOP kao deo strategije odnosa s javnošću kompanije - Rezulati istraživanja

El. pošta Štampa


   Osnovni cilj istraživanja je analiza na koji način kompanije koje posluju u Srbiji izveštavaju javnost o aktivnostima društveno odgovornog poslovanja i da li ove aktivnosti koriste kao svojevrstan PR alat u svom poslovanju. Na osnosvu predhodno obavljenog istraživanja koje su realizovali istraživačka kompanija Synovate i SMart kolektiv, koji administrira rad Foruma poslovnih lidera Srbije svega 34% ispitanika je čulo za pojam društveno odgovornog poslovanja, a od njih 56% zna tačno šta podrazumeva ovaj pojam.  Uzorak u ovom istraživanju je činilo 134 ispitanika/ce sa teriorije Republike Srbije zaposlenih u oblasti ljudskih resursa (HR), korporativnih komunikacija/odnosa s javnošću (PR), marketinga, društveno odgovornog poslovanja (CSR/DOP),  rukovodećih kadrova i vlasnika kompanija.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Sve duže kolone nezaposlenih

El. pošta Štampa

 Prema poslednjim podacima Nacionalnoj službi za zapošljavanje prijavljeno je oko 730.000 nezaposlenih lica. Pojedini ekonomisti smatraju da ih je bar za polovinu više, jer se ne prijavljuju svi koji su bez posla.

Zvanična statistika tvrdi da je od septembra 2008. godine do istog meseca 2010. broj zaposlenih kod pravnih lica smanjen za oko 80.000 ljudi. Procena je da je kod preduzetnika bez posla ostalo 140.000, a u sivoj ekonomiji je oko 220.000 lica.

zapošljavanje

Kad se sve sabere, u navedenom periodu bez posla je ostalo oko 440.000 ljudi.

– Zaposlenost kod nas pada već 22 godine, a danas nam je produktivnost kao pre 31 godine – kazuje ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala makroekonomija. – Zaposlenost raste u zdravstvu, obrazovanju i državnoj upravi, što i nije tako zabrinjavajuće, ali je nedopustivo malo zaposlenih u prerađivačkoj industriji.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković nedavno je u obraćanju predstavnicima stranih investitora rekao da je "trenutno stanje srpske ekonomije postkrizno". Rast bruto domaćeg proizvoda je dostigao tri odsto, što je nedovoljno, ali ohrabruje tromesečno povećanje izvoza za 23,6 odsto. Ima naznaka da je zaustavljen rast broja nezaposlenih, ali je još rano tvrditi da je reč o stabilnom trendu.

Ono što najviše zabrinjava je ukazivanje ljudi iz zvaničnih državnih službi da željeni trend još nije na vidiku.

– Broj nezaposlenih se povećava, a s tim i broj siromašnih – upozorava Vladan Božanić, načelnik u Republičkom zavodu za statistiku.

Božanić je nedavno izjavio da je stopa nezaposlenosti već premašila 20 odsto.

Rekonstruisana vlada preduzima mere. Na snagu je stupila uredba kojom se, smanjivanjem i oslobađanjem od obaveze plaćanja poreza i doprinosa, podstiče zapošljavanje mlađih od 30 i starijih od 45 godina u privatnom sektoru, koji je najviše stradao u godinama krize.

– Oko 10 odsto građana Srbije je siromašno, što ne bi bilo tako strašno da nije mnogo onih koji su blizu granice siromaštva – izjavio je direktor agencije „Ipsos stratedžik marketing" Srđan Bogosavljević. –Ako jedan član takvih domaćinstava ostane bez posla, ono se približava toj granici.

Miroslav Zdravković smatra da u lečenju nezaposlenosti, kao teške društvene bolesti sa neprijatnim i skupim posledicama, treba početi od suzbijanja njenog uzroka.

– Kriza je u Srbiji najteže pogodila preduzetnike – ukazuje Zdravković. – Od početka 2009. manje ih je za četvrtinu, u Hrvatskoj za petinu, dok je preduzetništvo najmanje stradalo u Sloveniji. Pogotovu nije dobro što broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji brzo opada, dok u javnom sektoru raste. Slovenija je jedina od bivših jugoslovenskih republika koja u prerađivačkoj industriji ima više zaposlenih nego ukupno u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju. Od 2000. godine Srbija je prepolovila broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji, a do tada je u njoj imala isti broj zaposlenih na 1.000 stanovnika kao Slovenija danas. Trebaće nam više od 10 godina da vratimo taj odnos.

Neodrživa nesrazmera zaposlenosti u javnom i privatnom sektoru može se otkloniti samo povećavanjem broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji, naglašava Zdravković, što je stav celokupne stručne javnosti. Samo tako mogu da se ostvare veći poreski prihodi za lakše finansiranje javnog sektora i održavanje javnog duga.

Zdravković, kao i njegove kolege, zalaže se za strogu kontrolu izdvajanja za penzije, zdravstvo, obrazovanje i javnu upravu, uz postepeno smanjivanje broja zaposlenih u tim delatnostima. Potrebni su nam uslovi za brzo povećavanje broja zaposlenih u privatnom sektoru, naročito u prerađivačkoj industriji.

Samo veća prosečna godišnja stopa rasta bruto domaćeg proizvoda od 5,8 odsto do kraja ove decenije omogućava povećanje zaposlenosti, a sa tim i standarda, ukazuju ekonomisti.

A. Mikavica

Tekst preuzet sa www.politika.rs

Powered by Web Agency
 
JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL