Obavezno čitajte magazin. Naći ćete korisne članke koji mogu izmeniti vaše poslovanje na bolje...


Zašto HR PRO Club? Kako je rasla potreba za edukacijom zaposlenih, javila potreba i za usavršavanjem...

Smeh je lekovitHumor je prateći element svakog broja. Ovde ćete naći članke koji vas mogu razveseliti a možda i ponešto korisno naučiti. Slobodno nam šaljite tekstove, slike, videa rado ćemo ih objaviti. 
HRPRO :: Zakoni

Zakoni i aktuelnosti iz sveta HR-a

Zakoni, pravila, propisi

Imate dileme kako su određenej aktivnosti zakonski regulisane? Ovde možete pronaći zakone, propise i aktuelnosti koji se odnose na HR i važni su za poslovanje Vaše firme.

Budite slobodni da nam date predloge šta Vas zanima, zbunjuje i potrebno je razjašnjenje!

Powered by Web Agency


Šta dobri šefovi nikad neće reći

El. pošta Štampa

 
   Reči šefova nose najveću težinu, a u komunikaciji sa zaposlenima često iskorišćavaju svoju poziciju misleći da su uvek u pravu.

   Evo deset izjava koje veliki šefovi nikada neće izreći.

alt

 

"Ne mogu ništa da učinim po tom pitanju" – u prevodu znači "nemam nameru išta da učinim".

"Oduvek je bilo tako" – zaposleni bi mogao da ponudi rešenje za određeni problem ili situaciju, a umesto ignorisanja trebalo bi to rešenje primeniti.

"Niko drugi se ne žali" – samo zato što se niko drugi nije požalio ne znači da su svi zadovoljni. Mnogim zaposlenima nije lako uputiti kritiku nadređenima.

"Ako ti nije po volji, možeš se zaposliti negde drugde" – time se samo povećava nivo stresa, a zaposleni bi trebalo da se osećaju ugodno kada se obraćaju šefu.

"Ja sam taj koji ti daje platu i moraš raditi ono što ti ja kažem" – ovo je izjava šefa koji sebe ne doživljava kao vođu, već kao kralja.

"Ne želim da znam" – posao šefova je da uvek da poslušaju zaposlene, bilo da se radi o pozitivnim ili negativnim stvarima.

"Moraš bolje raditi svoj posao"- dobro je dati kritiku, ali važno je specifikovati i uputiti zaposlenog na pojedine greške.

"Ja sam bio ovde u subotu, a gde si ti bio?" – pasivno agresivni pritisak na zaposlene da rade više dana u nedelji ili sati u danu ne stvara dobre odnose među zaposlenima i nadređenima.

"Napravili smo grešku. Biće sve u redu" – ukoliko dođe do greške nije dobro poveriti se zaposlenom.

"Lični problemi ne bi vam trebalo da vam smetaju u poslu" – ova je izjava potpuno nerealna. Šefovi treba da imaju velika očekivanja, ali i razumevanja.

Tekst preuzet sa sajta www.infostud.com

 

Powered by Web Agency
 

Rad u Srbiji na "crno" biće neisplativ

El. pošta Štampa

 
   Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić ocenio je da posle donošenja mera za podsticaj zapošljavanja poslodavcima neće biti isplativo zapošljavanje radnika na crno, jer će teret po osnovu poreza i doprinosa za radnike zaposlene na taj način za 85 odsto biti manji nego do sada.

   altĆirić je objasnio da su poslodavci do sada na 100 dinara za poreze i doprinose plaćali 63 dinara. Zahvaljujući merama koje je vlada nedavno usvojila, poslodavci će ako prijave ili zaposle radnike koji rade na crno, a mlađi su od 30 godina ili straiji od 45, na 100 dinara, državi morati da daju manje od 10 dinara, precizirao je on u intervjuu za "Blic".

   Ministar ekonomije i regionalnog razvoja je napomenuo da u ovom momentu nije moguće da te olakšice budu primenjene na sve zaposlene. Ćirić je, međutim, dodao da se radi na dodatnim olakšicama za privredu.

   On je naveo da su u toku nastojanja da se sa Narodnom bankom Srbije i poslovnim bankama postigne dogovor da se preduzećima koja imaju trenutne probleme sa likvidnošću, a imaju dobar proizvodni program i tržište, omogući reprogram kredita po sličnim uslovima kao što je to učinjeno građanima.

   Ćirić je rekao da nije iznenađujuće što je ove godine broj raskinutih ugovora o privatizaciji veći od novih, ocenivši da će se takav trend nastaviti. On je podsetio da je do izbijanja ekonomske krize, u jesen 2008. godine, veliki broj firmi prodat na odloženo plaćanje i da te rate, koje sada dolaze na naplatu, kupci "nisu uspeli da konsoliduju".

   Ćirić, međutim, smatra da aje najveći gubitak za državu to što su vlasnici velikog broja firmi postali ljudi koji nisu ni imali nameru da se bave biznisom.

   "Oni su devastirali mnoge firme i to je ključni gubitak", smatra ministar ekonomije i regionalnog razvoja koji je ponovio da vlada Srbije trenutno ne razmišlja o raspisivanju novog tendera za prodaju ''Telekoma''. On je rekao da je sada prioritet podela besplatnih akcija te kompanije.


Tekst preuzet sa sajta www.infostud.com

Powered by Web Agency
 

Prosečne martovske zarade

El. pošta Štampa

 
   Martovska prosečna zarada bez poreza i doprinosa u Beogradu iznosila je 44.345 dinara. Zabeležen je minimalan rast plata na mesečnom nivou od 0,8 odsto.

   I povećanje u odnosu na isti period lane iznosi 1.949 dinara. Od ukupno 17 opština, gradski prosek uspeli su da premaše samo u pet - Vračaru, Starom gradu, Novom Beogradu, Paliluli i Lazarevcu.

   Prema podacima Gradskog zavoda za statistiku, najbolje plaćeni radnici su zaposleni sa Novog Beograda, koji su uz povećanje od 4,6 odsto, u martu kući poneli prosečno 56.295 dinara.

alt

  
    Standardno među najplaćenijima su Lazarevčani, koji su zaradili 51.538 dinara, što je 7,7 odsto više nego u februaru. I centralne gradske opštine Vračar sa 49.406 dinara, kao i Stari grad sa 48.876 dinara su u samom vrhu lestvice najvećih zarada. A u prvu petorku, skoro kroz "iglene uši" prošla je i Palilula sa 45.430 dinara, iako su im plate umanjene za osam odsto.

   U svih 17 beogradskih opština zaposleni su primili veću platu nego prošle godine, jedino je u Surčinu zarada smanjena za 1,6 odsto.

   U polovini opština, u martu je povećana prosečna zarada, a povećanje se kretalo od 1,2 do 7,7 odsto. U preostalim opštinama plate su umanjene od 1,1 do 3,8 odsto.

   Ispod proseka bilo je u kovertama zaposlenih u Savskom vencu - 42.919, Surčinu - 42.774, Obrenovcu - 42.684 i Zemunu - 41.394 dinara.

   Zvezdarci su u martu zabeležili umanjenje od 1,2 odsto, a u novčanike su prosečno stavili oko 38.174 dinara. Ni sa povećanjem od šest odsto, radnici sa Voždovca nisu uspeli da ih stignu, a zarada im je u proseku bila - 35.070 dinara. Na Čukarici "obračuni" su se "zaglavili" oko 34.369 dinara, za kojom su u razmaku od po "dve crvene" kaskala Rakovica - 32.854 i Grocka - 30.892 dinara.

   Najniže plate kao i obično imali su zaposleni u Barajevu - 28.223, Mladenovcu - 26.980 i u Sopotu - 25.749 dinara.

Preuzeto sa sajta www.infostud.com

Powered by Web Agency
 

Minimalac do kraja godine 201 dinara

El. pošta Štampa

 Minimalna cena rada u Srbiji od juna do kraja ove godine biće 102 dinara dogovorili su se juče, posle višemesečnog usaglašavanja stavova sindikati, poslodavci i država. To je u odnosu na dosadašnji minimalac povećanje od sedam dinara. Minimalna mesečna zarada će tako ubuduće biti umesto 15.200 dinara - 16.320 dinara.

alt

Minimalac u Srbiji trenutno prima oko 98 000 zaposlenih. Ovom odlukom niko nije apsolutno zadovoljan jer su sindikalne organizacije najpre zahtevale da minimalac bude 105 dinara, dok su poslodavci tražili da ne bude veći od 97 dinara. Konačna sudbina ove odluke znaće se tek narednog četvrtka kada bude izglasana na sednici Vlade, a nakon toga i na SES-u. Predsednik Samostalnog sindikata Ljubisav Orbović kaže da je ovo rešenje u stvari kompromis.

- Ovo je neka vrsta sporazuma koji je rezultat višednevnog usaglašavanja. Sa nečim smo više zadovoljni, sa nečim manje - rekao je Orbović nakon sastanka u prostorijama Samostalnog sindikata. Dogovor oko minimalne cene rada je samo deo sporazuma koji bi trebalo da reguliše i rad SES-a do kraja ove godine, ali i da obezbedi bolji privredni ambijent jer se država njime obavezuje da će ispuniti deo svojih obaveza. I predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković napominje da je minimalna cena rada od 102 dinara kompromisno rešenje. „Narednog četvrtka biće održana sednica Socijalno-ekonomskog saveta i tada bi trebalo da potpišemo ovaj sporazum," napominje Atanacković.

 

Tekst preuzet sa www.danas.rs

Powered by Web Agency
 

Poslodavci ne daju 102 dinara

El. pošta Štampa

 Unija poslodavaca Srbije nije prihvatila povećanje minimalne cene rada na 102 dinara od juna meseca, odlučio je Izvršni odbor tog udruženja. Time je i dogovor socijalnih partnera s kraja prošle nedelje o utvrđivanju nove minimalne cene rada pao u vodu.

Predstavnici države, sindikata i poslodavaca dogovorili su krajem prošle nedelje minimalnu cenu rada od 102 dinara i najavili da će sporazum biti potpisan ove nedelje.

zarada

 

Unija poslodavaca Srbije je, međutim, samo dan kasnije objavila da je povećanje minimalca za privredu u ovakvoj krizi neprihvatljivo.

Iz Unije su tada naveli da će se na taj način minimalna zarada u jednoj nedovoljnoj razvijenoj privredi kao što je srpska podići na 60 odsto prosečne zarade u privredi, po čemu će Srbija postati neslavni evropski rekorder (maksimalni udeo minimalne plate u prosečnoj zaradi u privredi je u Luksemburgu i iznosi 52,74 odsto).

Unija smatra da bi se povećanje moglo prihvatiti samo ako bi se i država kroz podizanje neoporezivog dela zarade odrekla svog dela prihoda u budžetu i tako kompenzovala ovaj trošak preduzećima.

Povećanje minimalne zarade odgovara državi, jer će ona imati za osam odsto veće prihode od poreza na zarade od planiranih i u trenutku dok se preduzeća bore da opstanu i ostanu likvidna i sačuvaju radna mesta neodgovorno je da sindikati traži nerealna povećanja, a država profitira na podizanju minimalne zarade.

„Organi Unije poslodavaca odlučili su da zatraže da se iz socijalnog sporazuma izuzme ovaj član o minimalnoj zaradi i takođe da se postavi jasan uslov da poslodavci jednostavno ne mogu da prihvate ovo do trenutka dok se neoporezivi deo zarade ne podigne kao jedna vrsta kompenzacije za ovo podizanje", kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.

Prema njegovim rečima, poslodavci traže da Vlada usvoji šest preporuka koje se odnose da se neoporezivi deo zarade poveća do nivoa minimalne zarade ili nešto ispod toga i u tom slučaju bi bili spremni da prihvate minimalnu cenu rada od 102 dinara po satu.

„Nova minimalna zarada bi bila 17.748 dinara, da bi se to povećanje kompenzovalo bilo bi potrebno da otprilike neoporezivi deo bude oko 16 hiljada dinara. Važan zahtev je i da se rokovi plaćanja zakonski ograniče na 60 dana između kompanija, odnosno na 30 dana kada javni sektor isplaćuje potraživanja privatnom sektoru", objašnjava Rajić.

On je kazao da će sada biti potrebno da se na Socijalno-ekonomskom savetu opet razgovara o svim ovim temama, ističući da deo sindikata podržava predloge Unije poslodavaca, koji se tiču nelikvidnosti.
„Uostalom , kako je moguće da pogotovo Ministarstvo finansija i neka ministarstva jednostavno štite određene neke igrače na tržištu, za koje se zna da ne isplaćuju svoja dugovanja. Mi moramo da uradimo nešto da spasimo proizvodnju i da podignemo proizvodnju izvoznih sektora, a mi sa druge strane ovakvim nekim stvarima samo otežavamo", navodi Rajić.

„Socijalni sporazum može da se potpiše s tim što će biti zahteva da se još neke odredbe definišu. Nedopustivo je da u situaciji, u kojoj smo mi kao država, ne postoji jasan program za podršku izvozu, čeka se na osnivanje Razvojne banke koje se pominje u decembru, mi jednostavno nemamo vremena. Mi gubimo stotine firmi svakog mesesca i gubimo na hiljade radnih mesta. Potrebno je hitnim merama delovati i jednostavno, konačno, sa reči preći na dela. Svakako da će razgovora i dalje biti i moraće da se pronađe između sve tri strane neki kompromis", kaže Rajić.

Tekst preuzet sa www.b92.net

Powered by Web Agency
 

Neradni dani za Uskrs i 1. maj 2011.

El. pošta Štampa

 Ministarstvo rada i socijalne politike saopštilo je da se, prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, vaskršnji praznici praznuju od Velikog petka do drugog dana Vaskrsa, odnosno neradni dani su od petka, 22. aprila, do ponedeljka, 25. aprila.

U saopštenju se navodi da je prvi radni dan posle praznika utorak, 26. april.

Za prvomajske praznike ove godine neće se raditi tri dana – 1, 2. i 3. maj.

Zakonom je propisano da ako jedan od dana kada se praznuje državni praznik padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.

S obzirom na to da 1. i 2. maj ove godine padaju u nedelju i ponedeljak, ne radi se ni u utorak, 3. maja.

Neradni dani Uskrs

Iskoristite praznike da se odmorite!  Provedite vreme sa porodicom i prijateljima!

Uživajte!

Powered by Web Agency
 

Konkurs za finansiranje programa obuke za potrebe poslodavaca

El. pošta Štampa

 REPUBLIKA SRBIJA
MINISTARSTVO EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA
NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLjAVANjE
RASPISUJE

K O N K U R S
Z A
UČEŠĆE U FINANSIRANjU PROGRAMA OBUKE ZA POTREBE POSLODAVCA ZA 2011. GODINU

Ovaj Konkurs predstavlja osnov za dodelu de minimis državne pomoći i podrazumeva:
učešće u finansiranju obuke (Obuka traje od 40 do 1.040 časova, odnosno do 6 meseci u zavisnosti od složenosti poslova. Standardi stručne pripreme sa primerima poslova i karakterističnim opisima nalaze se na sajtu NSZ www.nsz.gov.rs Uslov je da poslodavac za ta lica ne koristi i subvenciju za otvaranje novih radnih mesta po programima NSZ) na zahtev poslodavca ukoliko na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu NSZ) nema nezaposlenih lica traženog zanimanja ili nema lica koja poseduju znanja i veštine neophodne za rad na slobodnim poslovima i subvenciju troškova doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za obučena i zaposlena lica po završetku obuke.

Tokom trajanja obuke NSZ snosi troškove:


· izvođenja obuke u iznosu do 90.000 dinara po licu, odnosno: o cena časa obuke jednaka je ceni časa rada zaposlenog kod poslodavca na poslovima za koje se lice obučava

o troškove angažovanja eksternih instruktora/izvođača obuke i ukoliko to program podrazumeva dobijanje atesta, licenci, nabavku priručnika i sl.
· novčane pomoći polaznicima u skladu sa ugovorom
· osiguranja polaznika za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti u skladu sa zakonom

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta u AP Vojvodini u 2011.godini

El. pošta Štampa

 Na osnovu člana 50. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (“Sl. glasnik RS”, broj 36/2009), člana 40.Pravilnika o kriterijumima i načinu sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja („Sl. glasnik RS“, br. 7/10), člana 7. Pokrajinske skupštinske odluke o budžetu AP Vojvodine za 2011. godinu (“Službeni list AP Vojvodine“, br. 23/2010), u skladu sa Akcionim planom zapošljavanja u AP Vojvodini u 2011. godini

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA RAD, ZAPOŠLjAVANjE I RAVNOPRAVNOST POLOVA
raspisuje

JAVNI POZIV
POSLODAVCIMA ZA DODELU SUBVENCIJE
ZA OTVARANjE NOVIH RADNIH MESTA U AP VOJVODINI U 2011. GODINI

I OPIS PROGRAMA I VISINA SREDSTAVA
Javni poziv za dodelu subvencije za otvaranje novih radnih mesta predstavlja osnov za dodelu de minimis državne pomoći.

Subvencija za otvaranje novih radnih mesta, u jednokratnom iznosu, odobrava se poslodavcima koji otvaraju radna mesta, radi zapošljavanja nezaposlenih lica prijavljenih na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji AP Vojvodine.

Visina subvencije iznosi 130.000,00 dinara po novo otvorenom radnom mestu.
Dodatak na subvenciju u visini od 20.000,00 dinara (ukupni iznos subvencije: 150.000,00 dinara) dodeljuje se poslodavcu koji zapošljava lice starije od 50 godina.
U toku trajanja Javnog poziva poslodavac može samo jednom podneti zahtev za dodelu subvencije.
Izuzetno, poslodavcu se može omogućiti ponovno podnošenje zahteva i dodela subvencije, pod uslovom da isti u momentu zaključenja ugovora kao sredstvo obezbeđenja ugovornih obaveza dostavi garanciju banke u iznosu subvencije ili hipoteku prvog reda na nepokretnosti dvostruko veće vrednosti od iznosa subvencije.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Nezakonito dvostruko oporezivanje porodilja

El. pošta Štampa

 Unija poslodavaca Srbije (UPS) navodi da Poreska uprava krši zakon u slučaju žena preduzetnica.

Poreska uprava je njima, naime, u prethodne tri godine tražila povraćaj zakonski garantovane nadoknade za porodiljsko odsustvo.

Kancelarija zaštitnika građana je na zahtev UPS utvrdila da Poreska uprava Srbije nepravilno postupa i izdala hitan zahtev za obustavu ove diskriminacije, navedeno je u saopštenju Unije.

porodilje


Unija navodi da je primila odgovor zaštitnika građana koji je utvrdio da Poreska uprava nepravilno postupa kada preduzetnicama, koje su za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada zbog nege deteta delatnost obavljale preko poslovođe, utvrđuje doprinose za obavezno socijalno osiguranje po osnovu samostalne delatnost.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Odluka o visini minimalca 28.marta

El. pošta Štampa

 Da li će i za koliko biti povećana minimalna cena rada znaće se najkasnije 28. marta za kad je zakazana sednica Socijalno-ekonomskog saveta, dogovoreno je juče na sastanku predstavnika sindikata i poslodavaca sa premijerom Mirkom Cvetkovićem.

Predsednik Samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović kaže za "Danas" da im je predsednik Vlade i ministar finansija rekao da će tog dana socijalne partnere "upoznati sa aktivnostima i planovima Vlade u narednom periodu".

- Jedna tema biće kako da pokušamo da rešimo probleme koje imamo, a drugi deo tiče se usaglašavanja stavova oko minimalne cene rada - ističe Orbović.

Na sastanku u Vladi juče je osim predsednika najveće sindikalne organizacije u zemlji bio i predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak, predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, kao i ministar rada Rasim Ljajić. Orbović napominje da juče "nije bilo reči o ciframa", odnosno o tome koliko bi povećanje minimalca radnici mogli da očekuju.

- Nismo pričali o tome, ali premijer je rekao da očekuje da ćemo se dogovoriti do tada - naglašava Orbović.

U slučaju da do kompromisa ne dođe konačnu odluku, prema zakonu, donosi država.

 

Izvor: Danas

Powered by Web Agency
 

JAVNI POZIV POSLODAVCIMA ZA DODELU SUBVENCIJE ZA ZAPOŠLJAVANJE NEZAPOSLENIH LICA

El. pošta Štampa

  - Nacionalna služba za zapošljavanje, Beograd

Detalji

Na osnovu člana 43. stav 1. tačka 3. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 88/10) i člana 40. Pravilnika o kriterijumima i načinu sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja („Sl. glasnik RS“, br. 7/10)

NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLjAVANjE
raspisuje

JAVNI POZIV
POSLODAVCIMA ZA DODELU SUBVENCIJE ZA OTVARANjE NOVIH RADNIH MESTA ZA ZAPOŠLjAVANjE NEZAPOSLENIH LICA ROMSKE NACIONALNOSTI U 2011. GODINI

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom invalidskom osiguranju

El. pošta Štampa

 Skupština Srbije je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom invalidskom osiguranju.

Ovim Zakonom odrejena su nova pravila vezana za broj godina života i godina staža, potrebnih za odlazak u penziju. Takodje, definiše se ponovo godišnji lični koeficijenet, status ''osiguranika'', granice za odlazak u invalidsku penziju, uskladjivanje penzija itd.

 

Powered by Web Agency
 
JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL