Obavezno čitajte magazin. Naći ćete korisne članke koji mogu izmeniti vaše poslovanje na bolje...


Zašto HR PRO Club? Kako je rasla potreba za edukacijom zaposlenih, javila potreba i za usavršavanjem...

Smeh je lekovitHumor je prateći element svakog broja. Ovde ćete naći članke koji vas mogu razveseliti a možda i ponešto korisno naučiti. Slobodno nam šaljite tekstove, slike, videa rado ćemo ih objaviti. 
HRPRO :: Zakoni

Zakoni i aktuelnosti iz sveta HR-a

Zakoni, pravila, propisi

Imate dileme kako su određenej aktivnosti zakonski regulisane? Ovde možete pronaći zakone, propise i aktuelnosti koji se odnose na HR i važni su za poslovanje Vaše firme.

Budite slobodni da nam date predloge šta Vas zanima, zbunjuje i potrebno je razjašnjenje!

Powered by Web Agency


Zarade i zaposlenost u Srbiji, februar 2011.

El. pošta Štampa

 Prema oktobarskoj anketi o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti u Srbiji je, isto kao i u aprilu 2010. godine, 19,2%  što predstavlja oko 567 hiljada nezaposlenih. Izraziti skok nezaposlenosti, sa 16,6% na 19,2%, ili novih 65 hiljada nezaposlenih zabeležen je u periodu između oktobra 2009. i aprila 2010. Prema ovim podacima, čini se da se rast zaposlenosti zaustavio, ali i da je oporavak privredne aktivnosti u 2010. godini postignut na osnovu rasta produktivnosti cele privrede tj. bez povećanja zaposlenosti
alt

Prosečna mesečna neto zarada u 2010. godine iznosila je 34.159 dinara tj.oko 330 dinara. Poređenjem sa 2009. godinom, kada je prosečna mesečna zarada iznosila 31.758 dinara (oko 338 evra) ostavren je nominalni rast od 8%, realni pad od 2% i pad od oko 2% prosečne zarade isplaćene u evrima. Međugodišnje stope rasta realnih zarada dobijaju negativne vrednosti od oktobra 2010. godine, kada je inflacija premašila gornju granicu ciljanog koridora.


U 2011. godine može se očekivati blagi rast nominalne zarade, kao i stagnacija realne zarade. Plate u javnom sektoru, koje su u prethodne dve godine bile zamrznute, postepeno će se povećavati u toku 2011.godine. Prvo povećanje od 2% bilo je u januaru, a predstoje još dva povećanja u toku godine, u aprilu i oktobru, u skladu sa dogovorom iz aranžmana sa MMF-om. Ukoliko Vlada izađe u susret zahtevima iz štrajkova u javnom sektoru realizovaće se i veći rast nominalnih zarada

Preuzeto iz Economic Digest, Februar 2011.

Powered by Web Agency
 

Minimalna cena rada - još bez predloga

El. pošta Štampa

Ministarstvo finansija Srbije još nije odredilo predlog minimalne cene rada, tako da je neizvesno
kada će sednica Socijalno-ekonomskog saveta biti održana.

Kako je rečeno agenciji Beta, u Ministarstvu finansija još prave analizu koliko bi cena rada mogla da se poveća, a da to ne ugrozi makroekonomsku stabilnost države.


Ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Ljajić je ranije najavio da će sednica Saveta
Rasim Ljajicbiti održana ove nedelje, ali ni sindikati ni Unija poslodavaca, kako je rečeno Beti, nisu dobili nikakav poziv, niti bilo kakvo obaveštenje.

Poslodavci pristaju da se minimalna cena rada poveća sa 95 na 96 dinara po radnom satu, dok sindikati traže da se poveća na 105 dinara.


Prema informacijama agencije Beta ni sednica novog odbora za reprezentativnost, koja bi trebalo da utvrdi reprezentativnost socijalnih partnera, iako najavljena, nije održana ove nedelje.


Agencija Beta iz Ministarstva rada i socijalne politike nije mogla da dobije informaciju koliko je sindikata i poslovnih udruženja podnelo zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti i da li je neki razmatran.


Rad Socijalno-ekonomskog saveta bio je četiri meseca blokiran jer je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović odbijao da prihvati predsedavanje zato što nije proverena reprezentativnost socijalnih partnera.


Socijalni partneri vlade su SSSS, sindikat Nezavisnost i Unija poslodavaca Srbije. 


Izvor: BETA

Powered by Web Agency
 

SIEPA objavila novi konkurs za subvencionisanje zapošljavanja

El. pošta Štampa

Agencija za strana ulaganja (SIEPA) u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja objavila je juče javni poziv za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za investicije zainteresovanim kompanijama.

Poziv je raspisan na osnovu Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, a mogu da učestvuju sva preduzeća čiji su proizvodi i usluge predmet međunarodne trgovine.Ukupan iznos sredstava određuje se u zavisnosti od propisanih kriterijuma.


Rok za slanje prijava za trinaesti krug odobravanja finansijskih sredstava počeo je 7. februara i traje do 4. marta.


Za investicije u proizvodni sektor podsticaji se za novootvoreno radno mesto kreću između 2.000 i 5.000 evra, odnosno od 4.000 do 10.000 EUR za devastirana područja i područja od posebnog interesa - Zaječar, Kraljevo, Niš, Novi Pazar.


Za investicije u automobilsku, elektronsku i industriju informacionih tehnologija i područja od posebnog interesa od 5.000 do 10.000 EUR po novom radnom mestu, dok će visina podsticaja za investicije u sektor usluga iznositi od 2.000 do 10.000 EUR po novootvroenom radnom mestu. 


Izvor Blic

www.blic.rs

 

Powered by Web Agency
 

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva

El. pošta Štampa

Republika Srbija
MINISTARSTVO EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA

Na osnovu čl. 32. i 33. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS“, broj 36/09)


NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLjAVANjE

r a s p i s u j e

POZIV ZA PODNOŠENjE ZAHTEVA ZA DODELU SUBVENCIJE ZARADE ZA ZAPOŠLjAVANjE OSOBA SA INVALIDITETOM BEZ RADNOG ISKUSTVA


I OPIS PROGRAMA I VISINA SREDSTAVA

Subvencija zarade za zapošljavanje osoba sa invaliditetom u trajanju od 12 meseci, u visini minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, dodeljuje se poslodavcima koji zapošljavaju na neodređeno vreme osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva. Subvencija se isplaćuje na mesečnom nivou i ne sme biti veća od 75% troškova zarade koju isplati poslodavac.

II USLOVI I DOKUMENTACIJA ZA PODNOŠENjE ZAHTEVA

Uslovi
Subvencija zarade odobrava se poslodavcu pod uslovom:

1. da je zahtev podnet u roku od 30 dana od dana zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme sa osobom sa invaliditetom;

2. da je osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva;
3. da je poslodavac sa osobom sa invaliditetom za koju podnosi zahtev zasnovao radni odnos na neodređeno vreme;
4. da se osoba sa invaliditetom zapošljava sa evidencije Nacionalne službe;
5. da je poslodavac izmirio obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenih, za mesec koji prethodi mesecu u kome je podnet zahtev;
6. da račun poslodavca nije u blokadi;
7. da poslodavac nije smanjivao broj zaposlenih osoba sa invaliditetom najmanje tri meseca pre podnošenja zahteva,
izuzev redovne fluktuacije;
8. da zapošljavanje ima za posledicu neto povećanje broja zaposlenih;

Subvenciju ne mogu ostvariti:

- privredni subjekti u sektoru uglja, kao ni privredni subjekti u teškoćama u smislu člana 2. stav 1. tačka 5 Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći („Sl. glasnik RS“ br. 13/10);
- korisnici sredstava koji nisu ispunili raniju ugovornu obavezu prema Nacionalnoj službi;

Dokumentacija:

1. zahtev za dodelu subvencije (obrazac Nacionalne službe za zapošljavanje);
2. dokaz o registraciji, ukoliko nije registrovano u APR;
3. dokaz o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme za lica koja se zapošljavaju (ugovor ili prijava na osiguranje);
4. dokaz o obračunatim i uplaćenim porezima i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje zaposlenih, za mesec koji prethodi mesecu u kome je podnet zahtev (kopije overenih PPOJ i PPOD obrazaca od strane Poreske uprave);
5. fotokopija obrasca IOSI (Izveštaj o izvršavanju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom) ukoliko poslodavac ima obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom, za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev;
6. pisana izjava podnosioca zahteva da li mu je i po kom osnovu već dodeljenja državna pomoć za iste opravdane troškove.

III OBAVEZE POSLODAVCA

Poslodavac je dužan da:
- osobe sa invaliditetom, za koje je ostvario subvenciju, zadrži u radnom odnosu najmanje 12 meseci;
- ne smanjuje ukupan broj zaposlenih osoba sa invaliditetom 12 meseci, osim u slučaju redovne fluktuacije;
- uz zahtev za isplatu subvencije, dostavlja dokaz o isplaćenoj zaradi, sa pripadajućim porezima i doprinosima za osobu sa invaliditetom, za prethodni mesec.

IV DONOŠENjE ODLUKE

Odluku o dodeli subvencije donosi nadležni organ Nacionalne službe, u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

V ZAKLjUČIVANjE UGOVORA

Direktor filijale Nacionalne službe i podnosilac zahteva zaključuju ugovor, kojim se uređuju međusobna prava i obaveze, na osnovu koga se vrši isplata subvencije.

VI OSTALE INFORMACIJE

Zahtev sa ostalom dokumentacijom podnosi se nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe, prema mestu rada ili sedištu poslodavca, neposredno ili putem pošte, na propisanom obrascu koji se može dobiti u svakoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe ili preuzeti na sajtu www.nsz.gov.rs.
Informacije o meri mogu se dobiti preko Pozivnog centra za osobe sa invaliditetom 011 30 36 228 na veb sajtu www.nsz.gov.rs i u organizacionim jedinicama NSZ.
Nacionalna služba zadržava pravo da traži i druge dokaze, relevantne za odlučivanje o zahtevu podnosioca.
Poziv je otvoren do utroška raspoloživih finansijskih sredstava. 

Powered by Web Agency
 

Veće subvencije za zapošljavanje u 2011.

El. pošta Štampa

Poslodavci u Srbiji će u 2011. godini od Nacionalne službe za zapošljavanje dobijati veće
subvencije za zapošljavanje radnika, u iznosu od 100.000 do 400.000 dinara po radnom mestu, izjavio je danas ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

- Glavni kriterijum za raspodelu subvencija za novozaposlenog je razvijenost opštine - rekao je Dinkić u razgovoru sa novinarima.


U nova radna mesta u prvoj i drugoj grupi, gde su razvijenije opštine, subvencije su 100.000 dinara, a u trećoj grupi 200.000 dinara.


Za svakog novozaposlenog u četvroj grupi naslabije razvijenih opština podsticaji su 300.000 dinara za kompaniju koja zapošlja do 10 radnika, a 400.000 dinara za više od 11 radnika.


Govoreći o podeli subvencija Ministarstva ekonomije investitorima koji zapošljavaju nove radnike, Dinkić je naveo da je od 2006. godine na taj način, raspisivanjem 12 javnih poziva, podsticajima u ukupnoj vrednosti 84,9 mil EUR finansiran 151 projekat vrednosti 691,5 mil EUR.


- Zahvaljujući tim subvencijama zaposleno je 22.719 radnika, a prosečna vrednost podsticaja po radnom mestu je 3.413 EUR - rekao je Dinkić.


On je naglasio da je na svaki evro subvencija državi kroz poreze i dipenose na plate vraćeno 9 EUR.


Prema podacima Ministarstva ekonomije najveći broj subvencionisanih prijekata je iz Srbije 96, zatim iz Nemačke 13, Italije 11, Slovenije 9, Austrije, Francuske i Švajcarske po 3, Južne Koreje i Velike Britanije po 2.


- Investitori ne dobiju subvencije na osnovu obećanja da će zaposliti radnike već moraju da polože bankarske garancije koje im se uz kamatu naplaćuju ako ne ispune ugovorene obaveze - rekao je Dinkić.


Odluka Vlade da subvencijama privlači investitore je, prema oceni Dinkića, doprinela rastu izvoza koji je u 2010. godini bio veći za 24% nego u 2009. godini, dok će rast bruto domaćeg proizvoda iznositi između 1,8 i 2%.


Dinkić je naglasio da velike šanse za oporavak i strateško partnerstvo sa stranim investitorima imaju i tekstilne kompanije "Prvi maj" iz Pirota i "Yumco" iz Vranja, po modelu slično onom koji je primenjen za niški "Niteks" u čijim pogonima bi uskoro trebalo da počne proizvodnju italijanski "Benetton".


Izvor: BETA

Powered by Web Agency
 

KONKURS ZA REALIZACIJU PROGRAMA "PRVA ŠANSA 2011" - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

El. pošta Štampa

REPUBLIKA SRBIJA
MINISTARSTVO EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA
NACIONALNA SLUŽBA ZA ZAPOŠLjAVANjE
RASPISUJE

K O N K U R S
Z A
REALIZACIJU PROGRAMA „PRVA ŠANSA 2011

Ovaj Konkurs predstavlja osnov za dodelu de minimis državne pomoći i podrazumeva:
· stručnu praksu u trajanju od tri meseca i
· zasnivanje radnog odnosa u svojstvu pripravnika u trajanju od narednih 12 meseci.
Tokom trajanja stručne prakse Nacionalna služba za zapošljavanje:
· isplaćuje novčanu pomoć angažovanim licima u mesečnom iznosu od 10.000,00 dinara
· vrši obračun i uplatu doprinosa za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti u skladu sa zakonom
Poslodavcima koji su zasnovali radni odnos sa licima u svojstvu pripravnika, Nacionalna služba refundira:
1. neto zaradu pripravnika u mesečnom iznosu od:
· 18.000,00 dinara - za pripravnike sa srednjim obrazovanjem,
· 20.000,00 dinara - za pripravnike sa višim ili visokim trogodišnjim obrazovanjem,
· 22.000,00 dinara - za pripravnike sa najmanje četvorogodišnjim visokim obrazovanjem

2. troškove doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Pušači uglavnom poštuju zakon

El. pošta Štampa

Za 70 dana od kada je počeo da se primenjuje Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, svih pet minstarstava nadležnih za njegovo sprovođenje, obavili su 9.000 kontrola i izrekli sedam kazni na licu mesta. Iz straha od visokih kazni izgleda da je većina poslodavaca i pušača ozbiljno shvatila zakon, pa zaposleni koji nisu odustali od cigareta, dime ispred firmi i institucija, na ulici i kafićima gde je to dozvoljeno.

alt

Prema podacima iz Ministarstva zdravlja, do sada je sedam pušača „uhvaćeno" sa cigaretom u rukama na zabranjenom mestu.

- Njih troje je zatečeno sa cigaretom u objektima za promet hrane i 4 kod drugog poslodavca - kaže Ana Vuksanović, iz ovog Ministarstva. - Podneto je 33 zahteva sudiji za prekršaje, zbog neisticanja podataka o odgovornom licu za sprovođenje Zakona. Od toga je 13 slučajeva u objektima za proizvodnju i promet hrane, 11 u ugostiteljstvu, a devet u ostalim. Podneto je i 26 zahteva sudiji za prekršaje za neisticanje znaka za pušenje.

Kako naša sagovornica kaže, Zakon se najviše poštovao u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, zdravstvenoj zaštiti, ustanovama vaspitanja i obrazovanja, društvene brige o deci, socijalne zaštite, kulture, sporta... U nadzoru tih objekata, nije utvrđen nijedan prekršaj.

Inspektorat za rad, obavio je 2.980 kontrola, koje su obuhvatile 43.059 zaposlenih - kaže Remza Huković, načelnik Inspektorata. - Tom prilikom utvrdili smo 193 prekršaja . Reč je uglavnom o neisticanju upozorenja o zabrani pušenja, o tome da među zaposlenima ne postoji kontrolor, ili je pušač uhvaćen „na delu".

Podneto je 69 rešenja sa upozorenjem da se otklone nedostaci i pet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Kazne

Za kršenje Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, predviđene su visoke kazne. Onaj koga na licu mesta uhvate sa cigaretom u ruci platiće 5.000 dinara. Pravno lice, za prekršaj, biće kažnjeno od 500.000 do 1.000.000 dinara, a odgovorno lice od 30.000 do 50.000 dinara. Penali za preduzetnike su od 300.000 do 500.000 dinara.

Preuzeto sa sajta www.novosti.rs

Powered by Web Agency
 

Prosečna plata u Srbiji, decembar 2010.

El. pošta Štampa

Prosečna neto zarada u Srbiji u decembru bila je 39.580 dinara (375 evra) što je realno više za 14,1 odsto, a nominalno više za 14,9 odsto nego u prethodnom mesecu, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Kako se navodi u saopštenju tog zavoda (www.stat.gov.rs), prosečna zarada u Srbiji sa altporezom i doprinosima isplaćena u novembru bila je 54.948 dinara (522 evra) što je realno više za 14 odsto a nominalno povećanje od 14,8 odsto.

Zarade su u evre preračunate prema današnjem zvaničnom kursu Narodne banke Srbije.

Prema podacima RSZ, u Srbiji je prosečna neto zarada isplaćena 2010. godine bila realno veća za 0,6 odsto, a nominalno veća za 7,6 odsto nego prosečna zarada isplaćena 2009. godine. Bruto zarada isplaćena 2010. godine je realno veća za 0,6 odsto, a nominalno za 7,5 odsto u odnosu na prosečnu bruto zaradu isplaćenu 2009. godine.

U Srbiji je prosečna decembarska neto zarada bila realno manja za 2,5 odsto nego u istom mesecu 2009, a nominalno veća za 7,6 odsto. Bruto zarada bila je realno manja za 2,6 odsto nego u decembru 2009, a nominalno veća za 7,5 odsto, pokazuju podaci RSZ-a.

Preuzeto sa www.economy.rs

Powered by Web Agency
 

Zajmovi za nezaposlene žene sa poslovnim idejama

El. pošta Štampa

Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja u Kragujevcu ponudila je mogućnost nezaposlenim ženama sa te teritorije, koje žele da pokrenu sopstveni posao, da se prijave do 15. februara radi dobijanja kreditne pozajmice.

- Kredit u iznosu od 1.500 do 3.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti namenjen je ženama altkoje su prijavljene na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja i koje imaju dobru poslovnu ideju - izjavila je Tanjugu savetnica za biznis u Regionalnoj agenciji za ekonomski razvoj Radmila Radovanović.

Prema njenim rečima, period korišćenja kredita je 24 meseca, uz grejs period od šest meseci i nominalnu kamatnu stopu od šest procenata na godišnjem nivou.

- Kredit se koristi za dokumentovanu nabavku osnovnih sredstava, kao i repromaterijala u maksimalnom iznosu od 30 procenata od ukupno odobrenih sredstava - rekla je Radovanovićeva i dodala da su "sredstva obezbeđenja ručna zaloga na opremu, menica sa meničnim ovlašćenjem ili kreditno sposoban žirant". 

Izvor: www.blic.rs  

Powered by Web Agency
 

Država ponovo povezuje staž

El. pošta Štampa

 Država će i treći put dozvoliti povezivanje staža da bi se rešio problem 300.000 ljudi kojima firme ne uplaćuju doprinose za penziju.

Preduzeća za doprinose Fondu PIO duguju 170 milijardi dinara, a među neplatišama je najviše privatnih firmi.

Uplaćene doprinose nema više od 300.000 građana Srbije, a za oko 600.000 se ne uplaćuje redovno ili im se uplaćuje minimalac.

U Ministarstvu finansija najavljuju sastanak resornih ministarstava i dodaju da će se utvrditi "koliki je broj ljudi kojima nisu uplaćivani doprinosi, koliki je to iznos novca, kao i zašto nisu izmirivane te zakonske obaveze".
alt


"Na osnovu tih podataka, pronaći ćemo najbolju moguću soluciju i predložiti Vladi zaključak na osnovu kojeg će biti rešen problem, odnosno povezan staž ljudima", kažu u Ministarstvu finansija.

Za kontrolu uplate doprinosa zadužena je Poreska uprava. Iako je na račun ove institucije iznet niz kritika, oni tvrde da rade efikasno, ali da im zakonodavna vlast ne dozvoljava da naplate sve doprinose.

"Dugovanja za doprinose su nenaplativa, jer uglavnom potiču od bivših ili preduzeća koja su u postupku reorganizacije, stečaja, likvidacije ili su u pripremi za privatizaciju. Mi u takvim slučajevima, zbog loše državne zakonodavne politike, nemamo pravo da pokrenemo prinudnu naplatu. Tamo gde nam je dozvoljeno, šaljemo opomene i ulazimo u postupak prinudne naplate", objašnjavaju u Poreskoj upravi.

Direktorka Centralnog registra socijalnog osiguranja Milica Danilović upozorava da je država dosadašnjim povezivanjem staža i opraštanjem dugova poslala negativnu poruku poslodavcima.

"Imamo slučajeva da poslodavci funkcionišu, a ne uplaćuju doprinose. Neizmirivanje tih obaveza pravi deficit u finansiranju socijalnog osiguranja. Zbog toga Fond PIO ima problem sa isplatom penzija", upozorava Danilovićeva.

Ona ističe da je jedino rešenje da se pojača kontrola, što se očekuje do početka 2012. godine, kada bi Centralni registar socijalnog osiguranja i tehnički trebalo da počne sa radom.


Za zdravstveno dug 50 milijardi

Preduzeća duguju i 50 milijardi dinara za doprinose za zdravstveno osiguranje. To, međutim, neće predstavljati problem prilikom overe zdravstvene knjižice, jer je izmenama pravilnika omogućeno da se markice dobijaju bez dokaza o uplati doprinosa. Bivša direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlović kaže za Press da je upravo overa knjižica bila jedini način kontrole, a da ovako nećemo imati nikakvu kontrolu, dok će se dugovi nagomilavati.


Tekst preuzet sa www.pressonline.rs

Powered by Web Agency
 

Prva šansa - Nove mogućnosti zapošljavanja u 2011.

El. pošta Štampa

 Mladi u Srbiji koji nemaju posao moći će i ove godine da računaju na značajnu podršku u zapošljavanju kroz "start ap" kredite i program "Prva šansa".

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja naime i ove godine priprema programe koji su ranijih godina izazvali veliko interesovanje kod mladih koji traže posao.

U spisku Programa mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize, koji je Vlada Srbije usvojila protekle sedmice, ovih programa nema, ali kako je kažu u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, usvajanje programa za realizaciju "start-up" kredita za početnike može se očekivati uskoro, odnosno u prvom kvartalu ove godine.

U Ministarstvu ekonomije za sada ne mogu da kažu koliki iznos će biti opredeljen za te namene i da li će biti izmena u odnosu na prethodni program.

Kada je reč o programu "Prva šansa", javni pozivi će biti objavljeni najkasnije do sredine februara, najavio je predstavnik za medije Nacionalne službe za zapošljavanje Srđan Andrijanić, dodajući da je ove godine novina to što su lokalne samouprave iskazale interes da izdvoje sredstva iz svojih budžeta, da se potraži odgovarajuća mlada radna snaga, a u skladu sa potrebama poslodavaca na lokalu.

- Lokalna samouprava će verovatno, u saradnji sa NSZ na lokalnom nivou, utvrđivati i objavljivati konkurse i javne pozive poslodavcima da se prijave - objasnio je on, uz napomenu da ne može da iznosi više detalja, jer je izrada tog programa u toku.

U ovoj godini, 121 lokalna samouprava je podnela zahtev za sufinasiranje lokalnih akcionih planova zapošljavanja, ukupne vrednosti 772 miliona dinara. To bi, sa dodatnim sredstvima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, trebalo da obezbedi posao za više od 7.000 građana.

Lokalne samouprave su najviše izdvojile za subvencije zapošljavanja na altnovootvorenim radnim mestima, 329 miliona dinara, zatim za sufinansiranje programa pripravnika, 226 miliona dinara, za subvencije za samozapošljavanje 192 miliona dinara, kao i za programe obuka nezaposlenih lica 25 miliona dinara.

Najviše sredstava za programe zapošljavanja izdvojili su gradovi Niš, 52 miliona dinara, Leskovac 40 miliona dinara, Kruševac 30 i Novi Sad 22 miliona dinara.

Vlada je protekle sedmice, na predlog Ministarstva ekonomije, usvojila programe u oblasti zapošljavanja - subvencije za preduzeća i organizacije i dotacije za organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, a sve za potrebe profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

"Start-up" kredite mogao je do sada da dobije svako ko je želeo da počne proizvodnju, a izuzeti iz programa su bili oni koje žele da pokrenu trgovinu, da se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom ili taksi uslugama. Krediti su odobravani u visini 500.000 do 1,3 miliona dinara uz kamatnu stopu od jedan odsto godišnje i valutnu klauzulu i otplatu od tri do pet godina. Takođe, odobravan je i grejs period od 12 meseci. Ovo su do sada bili najpovoljniji krediti za početnike na našem tržištu.

Izvor: B92 www.b92.net


 

Powered by Web Agency
 

U Srbiji 729.520 nezaposlenih

El. pošta Štampa

 Na kraju 2010. godine u Srbiji je evidentirano 729.520 nezaposlenih, što je u odnosu na 2009. godinu za 852 osoba manje, saopšteno je iz Nacionalne službe zaalt zapošljavanje (NSZ), a prenose beogradski mediji. Od ukupnog broja evidentiranih u NSZ duže od 12 meseci posao traži 64,12 odsto ili 467.740 ljudi, od čega su više od polovine žene. Najviše nezaposlenih je starosne dobi od 25 do 29 godina i to njih 13,29 odsto, zatim od 30 do 34 godine 12,46 odsto, dok je među osobama od 35 do 39 godina njih 12,03 odsto bez posla.

Na Kosmetu nezaposleno 0,91% građana

U regionu Šumadije i Zapadne Srbije ima najviše nezaposlenih - 32,57 odsto, a na području Kosova i Metohije, prema evidenciji NSZ, zaposlenje nema 0,91 odsto građana.

Po stručnoj spremi najviše nezaposlenih ima prvi stepen obrazovanja - njih 209.171, dok 37 lica koja imaju sedmi stepen obrazovanja je nezaposleno.

Od gradova najgrđi Beograd

Najviše nezaposlenih je u Beogradu i to 93.769 osoba, zatim u Nišu 34.867 lica, u Novom Sadu 29.205, dok u Požarevcu ima najmanje nezaposlenih - 3.833 osoba.

Opštine u kojima je zabeležen najveći broj nezaposlenih lica jesu Novi Beograd i to njih 11.825, zatim niška opština Medijana sa 10.984 i beogradska Čukarica sa 10.897 nezaposlenih.

Crnotravci rekorderi - ne radi samo 197 ljudi

Najmanje nezaposlenih ima u opštini Crna Trava i to 197 lica, navedeno je u saopštenju Nacionalne službe za zapošljavanje.

Tekst preuzet sa http://www.vesti-online.com/

Powered by Web Agency
 
JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL