Obavezno čitajte magazin. Naći ćete korisne članke koji mogu izmeniti vaše poslovanje na bolje...


Zašto HR PRO Club? Kako je rasla potreba za edukacijom zaposlenih, javila potreba i za usavršavanjem...

Smeh je lekovitHumor je prateći element svakog broja. Ovde ćete naći članke koji vas mogu razveseliti a možda i ponešto korisno naučiti. Slobodno nam šaljite tekstove, slike, videa rado ćemo ih objaviti. 
HRPRO :: Zakoni

Zakoni i aktuelnosti iz sveta HR-a

Zakoni, pravila, propisi

Imate dileme kako su određenej aktivnosti zakonski regulisane? Ovde možete pronaći zakone, propise i aktuelnosti koji se odnose na HR i važni su za poslovanje Vaše firme.

Budite slobodni da nam date predloge šta Vas zanima, zbunjuje i potrebno je razjašnjenje!

Powered by Web Agency


Po bolovanje i kod privatnog lekara - Uskoro novi Pravilnik o zdravstvenom osiguranju

El. pošta Štampa

 Pacijenti koji se leče u privatnom zdravstvenom sektoru uskoro će moći od svojih lekara da dobiju uput za bolničko lečenje, za pregled kod specijaliste u državnom sektoru ili da otvore bolovanje. Iako su ove novine najavljivane za početak 2011. godine, u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje (RZZO) listu "Blic" je rečeno da se trenutno radi na izmenama tog pravilnika i da će ova pogodnost za sve brojnije korisnike usluga privatnog sektora biti dostupna uskoro.

Portparolka RZZO Sanja Mirosavljević kaže da izmene i dopune Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite predviđaju mogućnost da i privatnici koji potpišu ugovore sa RZZO ubuduće imaju pavo da šalju pacijente na bolovanje, bolničko lečenje i da propišu medicinsko-tehničko pomagalo, ali da ove dopune moraju da sačekaju dodatne konsultacije sa reprezentativnim sindikatima u zdravstvu i sa Lekarskom komorom Srbije.

- I nama u RZZO je stalo da ova mogućnost što pre zaživi u praksi. Lekari iz privatne prakse koji potpišu ugovore sa RZZO dobiće nove identifikacione brojeve i biće podložni kontroli, kao što je slučaj i sa lekarima u državnom sektoru - objašnjava Sanja Mirosavljević.

Da bi i privatnici mogli da pružaju ove usluge, uslov je da privatna zdravstvena ustanova sklopi ugovor sa RZZO. To, prema ovom pravilniku, mogu da urade poliklinike, domovi zdravlja, lekarske i stomatološke ordinacije, ali medicinski karton pacijenta ostaje u državnom domu zdravlja.

Nova pravila važe samo za lekare opšte prakse, pedijatre, ginekologe i stomatologe u privatnoj praksi. Troškove lečenja kod privatnika pacijenti će i dalje plaćati iz svog džepa, ali lekove, pomagala, specijalističke preglede ili bolničko lečenje u državnoj ustanovi za koju uput napiše privatnik pokriva zdravstveno osiguranje.

Predstavnici privatnog zdravstvenog sektora kažu da ne vide razlog zašto ove novine još čekaju primenu. Prema rečima Svetlane Vukajlović, direktorke privatnog Doma zdravlja "Jedro", otezanjem primene ovog pravilnika gube samo pacijenti, i to mahom oni koji već najviše izdvajaju za obavezno zdravstveno osiguranje, ali se zbog komfora leče u privatnom sektoru.

- Zbog neprimenjivanja ovog pravilnika ti pacijenti sada su dovedeni u situaciju da ako im treba bolovanje ili bolničko lečenje iz privatne ustanove gde se leče moraju da idu u državnu po taj uput, i to kod lekara koji ih verovatno vidi prvi put u životu. Ovo je potpuno nepotrebno jer na taj način ovi pacijenti samo prave dodatnu gužvu i to ne svojom voljom jer su se već opredelili za privatni sektor. Broj takvih pacijenata nije mali, a RZZO nije na gubitku kad ova uredba konačno zaživi - konstatuje Vukajlovićeva.


Sa ovim se slažu i u Savezu sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Prema rečima predsednice dr Nevenke Dimitrijević, ovaj sindikat prvi je podržao Ministarstvo zdravlja u nameri da se uredi privatni sektor.

- Podržavamo uključivanje privatnih ordinacija i klinika u zdravstveni sistem, jer je očigledno da država nema dovoljno kapaciteta da svim pacijentima obezbedi sve potrebne uslove za lečenje, pa je dobrodošlo uključivanje privatnika. Razloga za negodovanje nema, jer će slanje pacijenata na sekundarni i tercijarni nivo iz privatnih ordinacija imati višestruku korist. Pacijenti će imati mogućnost da sami izaberu način na koji žele da se leče i pod kojim uslovima. Biće manje gužvi u domovima zdravlja, jer oni koji čekaju za uput ili recept neće biti u redovima. Najvažnija korist je ta da pacijenti koji mogu ovako da finansiraju svoje lečenje nisu u obavezi da paralelno cirkulišu kroz privatne i državne domove zdravlja samo zbog pukog administriranja - smatra dr Dimitrijević i dodaje da ukoliko postoje bilo kakve nedoumice u tumačenju samog pravilnika, ovaj problem treba rešavati u hodu, a pacijentima omogućiti da se za svoj novac leče tamo gde im najviše odgovara.

Njen stav je i da ova novina može da podstakne konkurenciju jer je, kako kaže, državni sektor zapostavio kvalitet i ovo može biti podsticaj nabolje.

Sve manje ljudi ide na bolovanje

Dok privatnici čekaju na pravo da upućuju na bolovanja, statistika o uzrocima odlaska na bolovanje već godinama ostaje nepromenjena. Najviše osiguranika nije išlo na posao zbog održavanja trudnoće, na drugom mestu su onkološki pacijenti, a na trećem mestu po brojnosti su oni koji su išli na bolovanje zbog bolesti lokomotornog sistema. Primetno je i da zbog straha od gubitka posla sve manje ljudi ide na bolovanja. Odlaske na bolovanja u trajanju do 30 dana plaća poslodavac, dok za duža odsustva sredstva izdvaja RZZO. Taj novac za 2009. godinu iznosio je skoro 5 milijardi dinara, dok je za prvu polovinu 2010. godine u tu svrhu utrošeno 1,3 milijarde dinara. Tokom 2009. godine pravo na bolovanje koristilo je 4% zaposlenih, a tokom prve polovine prošle godine godine samo 1,66% njih.

Prava privatnih lekara

Kad zaživi novi pravilnik, privatnici će moći da:

upute pacijenta na bolničko lečenje
napišu uput za specijalistu
otvore bolovanje
propišu medicinsko-tehničko pomagalo

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 10.01.2011.)

 

Powered by Web Agency
 

U državnim firmama veća plata

El. pošta Štampa

 Beograd - U državnoj firmi se upola manje radi nego kod privatnika, a plata je 30 odsto veća nego u privatnoj firmi gde se dnevno u proseku radi više od sedam sati.

Kada se na to dodaju redovni doprinosi, manje stresa i mesec dana odmora, jasno je zašto je atraktivnije raditi kod države.

Prema poslednjim istraživanjima CeSID-a, većina mladih bi volela državu za poslodavca.

"Ljudi su spremni da se odreknu ako treba i veće plate zarad sigurnosti. Raditi u državnoj upravi znači i redovno dobijati platu i socijalno, penziono i zdravstveno osiguranje. Redukcija državne uprave je nešto neminovno, ali pitanje je kako će se to uraditi", kažu u CeSID-u.

U Uniji poslodavaca Srbije (UPS) podsećaju da ljudi u mnogim opštinama i nemaju drugi izbor nego da priželjkuju posao u državnoj firmi.

"Apsurd je to da nam je privreda u mnogim opštinama na jugu u takvom stanju da nema slobodnih radnih mesta van državnih firmi. Malo je uspešnih domaćih firmi van državnog sektora, sve je to na nivou stranih kompanija, dok ostale firme veoma loše posluju, pa su i plate loše", kaže Nebojša Atanacković, generalni sekretar UPS-a.

On dodaje da je država najodgovornija jer ne suzbija sivu ekonomiju, daje velike plate, a prodavala je firme lošim preduzećima koja sve češće smanjuju broj radnika.

U Ministarstvu ekonomije, koje je među prvima insistiralo na smanjenju zaposlenih, podržavaju ideju da mladi ostaju u svojim mestima i da je baš zbog toga i pokrenut program podsticaja stranim investitorima da ulažu van Beograda. Praktično, država daje određena sredstva za svako novootvoreno radno mesto.

"Svako, pa i mladi, biraju gde će raditi, ali naša je preporuka da posao traže u privatnom sektoru jer u državnoj upravi treba očekivati smanjenje broja zaposlenih", kažu u Ministarstvu ekonomije.

Preuzeto sa www.24sata.rs

 

Powered by Web Agency
 

Bankarima najveće plate

El. pošta Štampa

 Novembarska plata u Srbiji 34.444 dinara. Zaposleni u finansijskom sektoru imali su u proseku 74.372 dinara.

PROSEČNA zarada u Srbiji, isplaćena u novembru, iznosi 34.444 dinara, oko 325 evra, i prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u odnosu na oktobarsku, nominalno je veća za 0,1 odsto, odnosno za svega 22 dinara. A realno, kada se uračunaju troškovi života, manja je od oktobarske za 1,6 odsto.

Na godišnjem nivou, u odnosu na isti mesec 2009, prosečna novembarska zarada u Srbiji porasla je za 9,1 odsto - veća je za 2.864 dinara.

- Postojeći nivo zarada u Srbiji većim delom je posledica subvencija koje državaalt daje društvenim i podržavljenim preduzećima i koje se većim delom slivaju u plate iznad ostvarene produktivnosti - kaže Saša Đogović, saradnik Institita za tržišna istraživanja. - To znači da bi plate bile još niže da ne postoji direktna državna intervencija, čime se slika veštački poboljšava.

GDE JE TANKO
NAJNIŽE plate i ovog meseca primili su radnici u proizvodnji radio i TV komunikacione opreme, svega 13.438 dinara, a po 2.000 više primili su zaposleni u preradi drveta - 15.154. Prosek konfekcionara iznosi 16.656, obućara 20.135, a tekstilaca 21.856 dinara.

Đogović smatra da suštinskog rasta prosečnih zarada nema bez stabilnog poslovnog ambijenta, koji bi privukao nove strane investicije u proizvodnju, posebno onu izvozno orijentisanu.

Najveću platu prošlog meseca primili su stanovnici Kosjerića - 61.793, a oko 4.000 dinara manje zaradili su žitelji Surčina, sa prosekom od 57.663 dinara. Na listi dobro plaćenih su i Novobeograđani, čije su novembarske koverte bile prosečno 51.194 dinara.

Plate veće od republičkog proseka imaju i Vrščani (46.218), Novosađani (39.631), kao i Apatinci sa novembarskih 37.100 dinara, koliko su prosečno zaradili i građani Požarevca. Zaposleni u Pećincima prošlog meseca kući su odneli po 40.000 dinara.

U novembarskoj koverti stanovnika Vladičinog Hana bilo je svega 16.885, a po 2.000 dinara više primili su građani Bele Palanke i Gadžinog Hana.

Najveći broj prosečnih plata u Srbiji je u rasponu od 24.000 do 29.000 dinara. To je slučaj u Topličkom, Jablaničkom, Pirotskom, Niškom, Rasinskom, Mačvanskom i Raškom okrugu. Pored grada Beograda, gde je prosek 42.706 dinara, samo još dva okruga u Srbiji zarađuju više od republičkog proseka - Južnobanatski (35.852) i Južnobački okrug (36.724).

Najbolje plaćeni radnici prošlog meseca bili su zaposleni u finansijskom sektoru. Bankari su tako kući odneli, u proseku, 74.372 dinara, gotovo šest puta više od najniže zarade u zemlji. Na listi najbolje plaćenih radnika su i oni koji rade u komorama i raznim organizacijama na bazi učlanjenja, kao i duvandžije, koje su prošlog meseca primili oko 68.500 dinara. Slede radnici u vazdušnom saobraćaju, kojima se u koverti za mesec dana „nakupilo“ po 67.254 dinara.

D. MARINKOVIĆ

Preuzeto iz Novosti www.novosti.rs od 25.12.2010.

 

Powered by Web Agency
 

Inspekcija kontroliše mobing

El. pošta Štampa

 Ministarstvo rada i socijalne politike je uz podršku Kancelarije UN za ženska prava, obučilo inspektore širom Srbije da primenjuju novi Zakon o ravnopravnosti polova i Zakon o zabrani zlostavljanja na radu.

- Inspektori će kontrolisati dokumentaciju preduzeća kako bi otkrili da li su zaposleni većinom muškarci ali i međuljudske odnose. Proveravaće i da li su za isti posao u nekoj firmi žene manje plaćene ili na drugi način diskriminisane - kaže Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad.

Kada se uoče nepravilnosti poslodavcu će stići rešenje koje ga obavezuje, da greške ispravi. Ako odbije, biće pokrenut postupak.

 

Izvor: Blic

 

Powered by Web Agency
 

Starosna granica za penziju

El. pošta Štampa

 Od 1. januara 2011. godine žene će moći da se penzionišu najmanje 15 godina radnog staža i 60 godina života, dok će za muškarce uslov biti 15 godina staža i 65 godina života.
Starosna granica za odlazak žena u penziju od 2011. godine, kako je predloženo izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju o kojima će ove nedelje raspravljati Skupština Srbije, povećavaće se za četiri meseca godišnje sve do 2019. godine.
- Od 2020. do 2023. ta granica će se pomerati za po šest meseci godišnje, tako daalt će od 2023. uslov za sticanje penzije biti 58 godina starosti za žene i muškarce, s tim što će drugi uslov za žene biti 38 godina staža, a za muškarce 40 godina - objasnila je pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku Radina Todović.
Novina je, kako je dodala, da se od 2013. godine pomera granica potrebnog staža za žene, za po četiri meseca godišnje sve do 2022, kako bi se radni staž uvećao sa minimalanih 35 na 38 godina.
Todović je istakla da nije menjana zakonska odredba po kojoj i žene i muškarci uslov za penziju stiče sa 40 godina radnog staža, bez obzira na godine života.
Takođe, odustalo se od namere da se starosna granica za žene pomeri na 65 godina života.
U predlogu izmena zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju najniža penzija ne sme da iznosi manje od 27 odsto prosečne neto zarade, bez poreza i doprinosa.


- Najniža penzija sada iznosi 32% prosečne zarade, takođe bez obračunit poreza i doprinosa - kazala je Todović.


Ona je podsetila da sve penzionere očekuje povećanje zarada za dva odsto, od decembarskog čeka koji će im biti isplaćen u januaru.
Todović je navela i da će najniža penzije od januarskog čeka biti dodatno povećane za jedan odsto, a poljoprivredni penzioneri treba da očekuju povišicu od osam procenata.


U aprilu je predviđeno usklađivanje penzija prema kretanju potrošačkih cena u predhodna tri meseca. Oktobarske penzije biće usklađene sa kretanjima potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, a ukoliko bruto društveni proizvod u 2010. bude pozitivan oktobarski čekovi penzionera biće uvećani i za pola procenta tog rasta.


Predstavnici sindikata koji su bili nezadovoljni ranijim predlogom izmena zakona o penzijama, tvrde da je novim izmenam izneveren sporazum o penzijama postignut sa predstasvnicima Vlade početkom novembra.


Oni navode da je dogovor bio da se ne povećavaju godine starosti potrebne za odlazak žena u penziju.

Izvor Beta
http://www.beta.co.rs/

Powered by Web Agency
 

Neradni dani za novogodišnje praznike

El. pošta Štampa

 Novogodišnji praznici praznovaće se tri dana - 1., 2. i 3. januara.

 Prema zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, Nova godina je državni praznik i praznuje se 1. i 2. januara. Ovim zakonom propisano je i da ukoliko jedan od dana kada se praznuje državni praznik pada u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. S obzirom na to da 1. i 2. januar 2011. godine padaju u subotu i nedelju, ne radi se u ponedeljak, 3. januara.

Saglasno navedenom zakonu, prvi dan Božića - 7. januar je verski praznik i neradni dan.

alt

Powered by Web Agency
 

Nezaposlenost u Srbiji, novembar 2010.

El. pošta Štampa

 U novembru 2010. godine registrovano je 722.142 lica na evidenciji NSZ. U odnosu na prethodni mesec, broj nezaposlenih je povećan za 4.639 lica ili za 0,65%. Broj nezaposlenih na evidenciji je, u odnosu na novembar 2009. godine (723.350 lica), smanjen  za 1.208 lica.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz Ankete o radnoj snazi, iz aprila 2010. godine (realna nezaposlenost), stopa nezaposlenosti je 19,2% (stanovništvo staro 15 i više godina), a broj nezaposlenih lica je 573 hiljada.

Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema godinama starosti, imaju lica od 25 do 29 godina (13,22%), zatim lica od 30 do 34 godine (12,44%), od 35 do 39 godina (11,98%), od 45 do 49 godina (11,85%), od 50 do 54 godina (11,81%) i lica od 40 do 44 godina (11,63%).

Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, prema broju registrovanih nezaposlenih, ima region Šumadije i Zapadne Srbije (32,53%), region Vojvodine (27,16%), region Južne i Istočne Srbije (26,36%), Beogradski region (13,06%) i region Kosovo i Metohija (0,90%).

 

Izvor: Nacionala Služba za zapošljavanje
http://www.nsz.gov.rs/page/info/sr/msaopstenja/novembar10.html

Powered by Web Agency
 

Oslobadjanje od plaćanja doprinosa

El. pošta Štampa

 Šta je oslobađanje od plaćanja doprinosa po članu 45. 45a i 45b Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

Poslodavci koji žele da zaposle lica koja pripadaju posebnim kategorijama nezaposlenih imaju pravo na oslobađanje od plaćanja doprinosa na obavezno socijalno osiguranje, koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca, po članu 45., 45a i 45b Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, odnosno imaju tzev. olakšice kod plaćanja doprinosa.

 

Uslovi za ostvarenje prava na olakšicu

Pravo na olakšicu kod plaćanja doprinosa se ostvaruje ukoliko se zapošljavaju sledeće kategorije nezaposlenih lica:

lica starija od 50 godina koja su:
korisnici novčane naknade ili
prijavljena najmanje 6 meseci bez prekida na evidenciji NSZ, pre zasnivanja radnog odnosa.
lica starija od 45, a mlađa od 50 godina koja su:
 korisnici novčane naknade ili
prijavljena najmanje 6 meseci bez prekida na evidenciji NSZ, pre zasnivanja radnog odnosa.
pripravnici koji su:
u statusu pripravnika u skladu sa članom 47. Zakonom u radu,
mlađi od 30 godina,
na evidenciji Nacionalne službe, pre zasnivanja radnog odnosa.
lica mlađa od 30 godina koja su:
prijavljena najmanje 3 meseca bez prekida na evidenciji NSZ, pre zasnivanja radnog odnosa
mlađa od 30 godina na dan zaključenja ugovora o radu.
Nezaposleno lice sa invaliditetom za koje se odgovarajućom pravno-medicinskom dokumentacijom dokaže invalidnost, za period od 3 godine od dana zasnivanja radnog odnosa tog lica.
 

Dokumentacija za ostvarenje prava na olakšicu

ONSZ - za lica preko 45, odnosno 50 godina
ONSZ- P - za pripravnike
ONSZ- M - za lica mlađa od 30 godina
ONSZ- I -  za osobe sa invaliditetom.
Uz ONSZ obrasce, poslodavac je u obavezi da dostavi i sledeću prateću dokumentaciju:

Ugovor o radu na neodređeno vreme
Izvod iz evidencije nezaposlenih lica NSZ, odnosno Uverenje
Kopiju prijave o zasnivanju radnog odnosa (Obrazac E-3),
Odgovarajuću pravno - medicinsku  dokumentaciju o invalidnosti,   za  osobe sa invaliditetom,
Rešenje o registraciji i po potrebi, drugu neophodnu dokumentaciju.
 

Poslodavac koji zapošljava pripravnike ili lica mlađa od 30 godina dostavlja i Obrazac PP OD na dan 01.09.2006.godine, kao i za mesec, koji predhodi mesecu u kome se zasniva radni odnos sa licem, za koje se traži korišćenje olakšice.

Ukoliko je poslodavac registrovan nakon 01.09.2006. godine, potrebno je da dostavi PP OD za mesec isplate prve zarade za  prvo zaposleno lice (ne računajući osnivača/e,) kao i PP OD za mesec, koji prethodi mesecu u kome se zasniva radni odnos sa licem za koje se traži korišćenje olakšice.

 

Mesečne obaveze poslodavca po osnovu ostvarenog prava na olakšicu

Poslodavac podnosi Nacionalnoj službi za zapošljavanje,  nakon isplate zarade za novozaposleno lice po članu 45., 45a i 45b INSZ obrasce, na osnovu kojih se vrši isplata doprinosa i to:

INSZ - za lica starija od 45, odnosno 50 godina
INSZ-P - za pripravnike
INSZ-M - za lica mlađa od 30 godina i
INSZ-I - za osobe sa invaliditetom.
 

Prava i obaveze poslodavaca nakon ostvarivanja prava na olakšicu

Poslodavac koji zaposli lice starije od 50 godina ima:

pravo na oslobađanje od plaćanja doprinosa (100%), koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca, u periodu od 2 godine od dana zasnivanja radnog odnosa i
obavezu zadržavanja lica u radnom odnosu 3 godine nakon isteka olakšice.
Poslodavac koji zaposli lice starije od 45, a mlađe od 50 godina ima:

pravo na oslobađanje od plaćanja doprinosa koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca umanjenih za 80% u periodu od 2 godine od dana zasnivanja radnog odnosa,
obavezu zadržavanja lica u radnom odnosu 3 godine nakon isteka olakšice.
Poslodavac koji zaposli pripravnika ima:

pravo na oslobađenje od plaćanja doprinosa (100%), koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca, u periodu od 3 godine od dana zasnivanja radnog odnosa i
obavezu zadržavanja lica u radnom odnosu 3 godine nakon isteka olakšice.
Poslodavac koji zaposli lica mlađa od 30 godina ima:

pravo na oslobađanje od plaćanja doprinosa (100%) koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca u periodu od  2 godine od dana zasnivanja radnog odnosa,
obavezu zadržavanja lica u radnom odnosu 2 godine nakon isteka olakšice.
Poslodavac koji zaposli lice sa invaliditetom ima pravo na oslobađanje od plaćanja doprinosa (100%) za obavezno socijalno osiguranje, na osnovicu, odnosno na teret poslodavca, u trajanju od 3 godine dana zasnivanja radnog odnosa.

 

Gubitak prava na olakšicu

Poslodavac gubi pravo na oslobađanje od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za novozaposlena lica u sledećim situacijama:

-ukoliko licu starijem od 45, odnosno 50 godina prestane radni odnos (voljom poslodavca), odnosno ukoliko radni odnos prestane voljom zaposlenog (pod uslovom da poslodavac nije izvršio zamenu tog lica u roku od 15 dana):
-u toku trajanja olakšice,
-u narednom periodu od 3 godine posle isteka prava na oslobađanje od doprinosa.
-ukoliko poslodavac, koji koristi olakšicu po osnovu čl.45a, smanji broj zaposlenih (u odnosu na broj zaposlenih na dan 01.09.2006.godine, uvećan za novozaposlena lica za koja ostvaruje olakšicu), osnosno ne izvrši adekvatnu zamenu tog lica:
-u toku trajanja olakšice ili
-u narednom periodu od 3 godine (za pripravnike), odnosno 2 godine (za mlađe od 30 godina)
-Ukoliko dođe do prestanka rada poslodavca njegovom voljom
-Ukoliko poslodavac odustane od olakšice, a lice je i dalje u radnom odnosu
 

Preuzeto sa sajta Nacionalne Službe za Zapošljavanje

http://www.nsz.gov.rs/page/services/sr/subvencije/sposlodavci/oslobadjanjedoprinosa.html

Powered by Web Agency
 

Subvencije za zapošljavanje

El. pošta Štampa

 Šta je subvencija za otvaranje novih radnih mesta

Subvencija za otvaranje novih radnih mesta odobrava se poslodavcima koji otvaraju nova radna mesta radi zapošljavanja nezaposlenih lica prijavljenih na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, na osnovu Javnog poziva.

Za svako novozaposleno lice, odobrava se  jednokratni iznos od:

160.000 dinara u najnerazvijenijim opštinama;
130.000 dinara u nerazvijenim opštinama;
80.000 dinara u ostalim opštinama.
 

Uslovi za podnošenje zahteva

Broj zaposlenih nije, u poslednja tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev, smanjivan, osim u slučaju normalne fluktuacije zaposlenih;
Nad poslodavcem nije pokrenut stečajni, odnosno likvidacioni postupak;
Poslodavac uredno izmiruje obaveze po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za zaposlene za poslednja tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev;
Podnosilac zahteva, nad kojim je bio vođen stečajni postupak i kod koga je usvojen i u celini izvršen plan reorganizacije uspešno posluje najmanje 12 meseci;
Podnosilac zateva, koji je kupio privredni subjekt nad kojim je okončan postupak stečaja ili likvidacije, uspešno poslovao najmanje 12 meseci od dana kupovine;
Nezaposleni, za koga se traži subvencija i koji je predhodno bio u radnom odnosu kod poslodavca, podnosioca zahteva, je na evidenciji nezaposlenih lica najmanje 6 meseci.
 

Dokumentacija za podnošenje zahteva

Ukoliko se odobri subvencija za otvaranje novih radnih mesta pristupa se zaključenju ugovora uz koji se prilaže sledeća dokumentacija:

Zahtev sa biznis planom;
Fotokopija rešenja nadležnog organa o upisu u registar;
Potvrda o prometu na tekućem računu poslodavca za poslednja tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev;
Poreska prijava o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na zarade/naknade, za poslednja tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev overen od strane Poreske uprave;
Završni račun za godinu koja prethodi godini u kojoj se podnosi zahtev za programe kojima se zapošljava 5 i više lica, overen od strane Narodne banke Srbije (ovo ograničenje se ne odnosi na podnosioce zahteva koji u trenutku zaključenja ugovora dostave bankarsku garanciju);
Program za rešavanje viška zaposlenih sa predlogom mera za rešavanje viška i spiskom viška zaposlenih ukoliko se programom zapošljavaju lica kod drugog poslodavca.
 

Dokumentacija za zaključenje ugovora

Dokaz o zasnivanju radnog odnosa na nedoređeno vreme za lica koja se zapošljavaju (ugovor o radu i prijava na obavezno socijalno osiguranje);
Odgovarajuće sredstvo obezbeđenja ugovornih obaveza;
Fotokopija kartona deponovanih potpisa.
 

Obaveze nakon potpisivanja ugovora

Nakon potpisivanja ugovora u obavezi ste da:

Zasnivate radni odnos, odnosno zaključujete ugovor o radu sa nezaposlenim licem u skladu sa zakonom, na neodređeno vreme, sa punim radnim vremenom, u trajanju od najmanje 24 meseca od dana zasnivanja radnog odnosa;
Redovno uplaćujete doprinose za obavezno socijalno osiguranje i dostavljate dokaze o uplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za lica iz ugovora.

Preuzeto sa sajta Nacionalne Službe za Zapošljavanje

http://www.nsz.gov.rs/page/services/sr/subvencije/sposlodavci/subvencije50lica.html

Powered by Web Agency
 

Broj zaposlenih/ nezaposlenih u Srbiji

El. pošta Štampa

 Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji je u avgustu 2010. godine bilo 1.806.186 zaposlenih lica, od toga 1.350.820 u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama i 455.366 privatnih preduzetnika i zaposlenih kod njih. Broj zaposlenih u odnosu na prethodni mesec smanjen je za 0,27% ili za 4.832 lica, a u odnosu na isti period prethodne godine, za 4,24% ili za 80.071 lice.

Stopa zvanično registrovane nezaposlenosti u avgustu iznosila je 26,21%.
Na kraju septembra 2010. Godine registrovano je 809.595 lica koja traže zaposlenje, od čega 438.561 žena (54,17%).

Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema godinama starosti, imaju nezaposlena lica od 25 do 29 godina (13,20%), a zatim lica od 30 do 34 godine (12,50%).

Na kraju septembra 2010. godine najveće učešće lica koja traže posao u ukupnom broju nezaposlenih zabeleženo je u Beogradu (13,18%).

 

Powered by Web Agency
 
JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL