Obavezno čitajte magazin. Naći ćete korisne članke koji mogu izmeniti vaše poslovanje na bolje...


Zašto HR PRO Club? Kako je rasla potreba za edukacijom zaposlenih, javila potreba i za usavršavanjem...

Smeh je lekovitHumor je prateći element svakog broja. Ovde ćete naći članke koji vas mogu razveseliti a možda i ponešto korisno naučiti. Slobodno nam šaljite tekstove, slike, videa rado ćemo ih objaviti. 
HRPRO :: Zakoni

Zakoni i aktuelnosti iz sveta HR-a

Zakoni, pravila, propisi

Imate dileme kako su određenej aktivnosti zakonski regulisane? Ovde možete pronaći zakone, propise i aktuelnosti koji se odnose na HR i važni su za poslovanje Vaše firme.

Budite slobodni da nam date predloge šta Vas zanima, zbunjuje i potrebno je razjašnjenje!

Powered by Web Agency


Minimalac raste samo za one s najnižim primanjima

El. pošta Štampa

Najavljeno povećanje minimalne cena rada odnosiće se samo na one zaposlene koji primaju najnižu platu do 23.000-24.000 dinara mesečno. Ovo povećanje, ne znači rast plata, već pomoć preduzećima i radnicima koji imaju probleme i koji su ugroženi, kaže za Politiku Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji je u okviru Socijalno-ekonomskog saveta započeo razgovore o novoj ceni rada.

 

alt


– To je propisano Zakonom o radu. U praksi to znači, da će, primera radi, u prosveti i obrazovanju povećanje dobiti oni koji primaju najniži lični dohodak, a ne profesori s najvećim platama. Njima se plate mogu povećati samo ako je tako predviđeno kolektivnim ugovorom u samoj obrazovnoj ustanovi. Ali tu im ne pomaže država dodatnim parama, već to moraju da reše tamo gde rade – kaže Orbović.

Upitan da li će popustiti pred vladom i Unijom poslodavaca i pristati na manji minimalac od 143 dinara, koliko bi im u ovom času pripalo, Orbović kaže, da na pregovore Socijalno-ekonomskog saveta niko ne ide da bi nekog ucenjivao, nego da bi se postigao konsenzus oko najvažnijeg pitanja za najsiromašnije radnike. On kaže da poslodavci insistiraju da se minimalna cena rada poveća za rast inflacije, ali niko od njih, dodaje, ne kaže da u protekle dve godine ova cena nije povećavana iako je bilo rasta cena.

– Zato ćemo gledati da nadoknadimo sve propušteno – najavljuje Orbović.

Milan Knežević, privatni preduzetnik i vlasnik modne kuće Modus, kaže da bi problem minimalne cene rada, koji bi podržala i vlada, trebalo rešiti tako što bi se povećanje odnosilo isključivo na najugroženije radnike, s minimalnim primanjima. S tim, što bi im se taj minimalac svake godine povećavao za oko tri odsto, da dođe do bar 30.000 dinara.

– Uvećanje minimalca treba da bude svake godine za oko tri odsto, jer se obično na godišnjem nivou beleži toliki rast inflacije. Tako bi se za nekoliko godina došlo do nekog pristojnog minimalca. Što je još važnije, time se ne bi povećavale plate zaposlenih, pa ni ukupna masa para koja se izdvaja za isplatu zarada. Jer ovde nije cilj da onaj ko ima najviše dobije još više. To je jedini način i da se smanji razlika između privatnog i javnog sektora gde su plate za oko 25% veće – kaže Knežević i dodaje da bi kao poslodavac pristao na povećanje minimalne cene rada na 130 dinara, u odnosu na sadašnjih 121 i da je to podnošljivo za kasu.

Na pitanje da li bi kao poslodavac podržao ovakvu ideju da se minimalac svake godine povećava za oko tri odsto i da se odnosi na one s minimalnim primanjima, predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za Politiku da ovo povećanje mora da se odnosi na najugroženije i da je to i njihov predlog.

– Apsolutno se slažemo s tim, jer ovo ne sme niko da shvata kao povećanje plate. Jer to nije povećanje zarada. Što zbog republičkog budžeta, što zbog samih poslodavaca koji treba da obezbede više para za isplatu zarada – ističe Atanacković.

Predlog da se minimalac, sa 121, poveća na 127 do 130 dinara je realan, kaže predsednik UPS-a i objašnjava da se istovremeno ne može očekivati da minimalac pokriva potrošačku korpu, ili čak da bude veći od nje.

– Ovde se radi o socijalnoj pomoći, a ne o rastu plata. Sigurno je da se zahtev sindikata od 143 dinara, odnosno povećanje od 15%, u ovom času ne može prihvatiti, jer nije realan – napominje Atanacković.

Osim toga, dodaje, ako je već i došlo do rasta BDP-a, ne treba sve to dati na potrošnju, već sačuvati deo para.

– Bilo kako bilo, minimalac, koliko god on bio od 1. januara, ne sme da bude početni koeficijent koji će onima s najvišim primanjima dodatno povećati zaradu. Ministar rada Aleksandar Vulin poručuje da se o ceni rada dogovore poslodavci i sindikati, a vrlo dobro zna da bez vlade, od tog dogovora nema ništa – zaključuje Nebojša Atanacković.

 

Izvor: ekapija.com

Powered by Web Agency
 

Javni poziv za dodelu subvencije za otvaranje novih radnih mesta (daljem tekstu: Javni poziv) predst

El. pošta Štampa

Javni poziv za dodelu subvencije za otvaranje novih radnih mesta (daljem tekstu: Javni poziv) predstavlja osnov za dodelu de minimis državne pomoći. Subvencija za otvaranje novih radnih mesta (daljem tekstu: Subvencija), u jednokratnom iznosu, odobrava se poslodavcima koji zapošljavaju nezaposlena lica prijavljena na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji AP Vojvodine (u daljem tekstu: Filijala NSZ).

Pokrajinskim akcionim planom zapošljavanja za AP Vojvodinu u 2014. godini, za realizaciju programa i mera aktivne politike zapošljavanja (otvaranje novih radnih mesta i samozapošljavnje) planirana su sredstva u ukupnom iznosu od 300.000.000,00 dinara.

alt

Visina Subvencije iznosi 130.000,00 dinara po novootvorenom radnom mestu, odnosno 150.000,00 dinara za zapošljavanje lica starijeg od 50 godina.

 

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Prosečna zarada u Srbiji u decembru 50.820 dinara

El. pošta Štampa

Prosečna neto zarada u decembru 2013. u Srbiji iznosila je 50.820 dinara, što je nominalno više za 15,2 odsto, a realno za 15 odsto u odnosu na prethodni mesec, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

                                alt
 U odnosu na decembar 2012. godine, prosečna neto zarada u decembru prošle godine bila je nominalno veća za 8,3 odsto, a realno za šest odsto.

Prosečna neto zarada u 2013. godini bila je nominalno veća za 6,2 odsto, a realno manja za 1,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Konačno: Novi Zakon o radu ukida beneficije 'belim medvedima' u preduzećima

El. pošta Štampa

Izmenama zakona o radu protive se sindikati, jer će njihove vođe izgubiti privilegije, kaže za „Blic“ ministar Saša Radulović.

- Članarinu za sindikate poslodavci više neće morati da isplaćuju paralelno sa platom. Izmenama zakona predviđa se da radnici samostalno plaćaju svoje članstvo. Više neće biti zaštićeni ni njihovi predsednici koji po starom zakonu nisu mogli da dobiju otkaz, čak i da ništa nisu radili. Sada je predviđena odredba po kojoj radnik, koji izvršava sve obaveze, neće moći da dobije otkaz zato što je sindikalno organizovan. A i reprezentativnost će se dokazivati drugačije - objašnjava ministar Radulović, i dodaje da u Srbiji imamo neverovatnih 24.000 sindikata.

                alt

Izmene zakona o radu najviše će, čini se, osetiti zaposleni u privatnim preduzećima. Nacrt zakona predviđa mogućnost da poslodavac radnicima ukine regres, topli obrok, stimulacije i prevoz, odnosno sve dodatke na osnovnu zaradu. Za ovaj iznos vlasnik privatnog preduzeća imaće mogućnost i da smanji naknade za godišnji odmor i bolovanje. Ministar Radulović, međutim, nije saglasan sa stavom da će sve ovo uticati na smanjenje plata u privatnim firmama.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

U čak 45.000 preduzeća je zaposlen jedan ili nijedan radnik

El. pošta Štampa

 OD 92.157 firmi koje su predale završni račun, čak 24.370 nema nijednog zaposlenog, a nešto manje ima samo jednog kome se isplaćuje zarada. Praksa srpskih gazda da otvaraju firmu bez radnika nije neuobičajena, pa čak ni protivzakonita.

Ovu mogućnost zato, neretko, zloupotrebljavaju biznismeni koji otvaraju fantomske firme zbog pranja para, ali i pojedinci koji su specijalizovali “feniks” poslovanje da bi se nekažnjeno izvukli iz dugova. Oni svoju prezaduženu firmu namerno guraju u stečaj, a prethodno su sve što je vredno preneli na novoosnovano preduzeće, najčešće bez zaposlenih.

                                         alt

Najviše preduzeća bez ijednog zaposlenog, poslovalo je lane u sektoru trgovine na veliko i malo, sledi prerađivačka industrija, pa stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti.

Oni koji posluju legalno, s nestrpljenjem iščekuju formiranje registra diskvalifikovanih lica, na osnovu koga će moći da se zabrani osnivanje novih firmi svakome ko je već upropastio bar jednu.

U Srbiji nikada nije bilo lakše osnovati preduzeće, jer registracija društva sa ograničenom odgovornošću košta svega 100 dinara. Međutim, Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre, ističe da fantomska firma ne nastaje registracijom.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Dodela bespovratnih sredstava za inovativna brzorastuća mala i srednja preduzeća

El. pošta Štampa

 Ministarstvo finansija i privrede raspisalo je Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za inovativna brzorastuća mala i srednja preduzeća.

Ukupno raspoloživa sredstva za realizaciju programa iznose 40 miliona dinara, s ciljem podrške jačanju inovativnosti brzorastućih malih i srednjih preduzeća, preduzetnika i zadruga radi povećanja konkurentnosti, kroz učešće u sufinansiranju opravdanih troškova za različite aktivnosti.

                            alt

Privredni subjekti mogu podneti samo jedan zahtev za dodelu bespovratnih sredstava i to samo za jednu od ponuđenih aktivnosti.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Trudnice više neće moći da dobiju otkaz

El. pošta Štampa

 Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović će kao poslanik SNS predložiti izmene i dopune Zakona o radu, kojima se predviđa da poslodavci više neće moći trudnicama i porodiljama tek tako da daju otkaz po isteku ugovora o radu.

                     alt
Kako je rečeno u parlamentu, izmenama se predviđa da se zaposlenoj ženi kojoj ugovor na određeno vreme ističe u periodu korišćenja prava na porodiljsko odsustvo, rok za koji je ugovorom o radu zasnovala radni odnos na određeno vreme produžava najmanje do isteka korišćenja prava na porodiljsko odsustvo.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Konačno: za državni posao - državna diploma?

El. pošta Štampa

Dekani predlažu da posao u zdravstvu, prosveti, sudstvu ili policiji dobijaju samo diplomci državnih univerziteta. Privatni fakulteti: Predlog protivustavan.

Dekani državnih pravnih fakulteta pokreću inicijativu da ministarstva prosvete i pravde započnu izradu zakona po kome bi u državnoj službu mogli da rade samo ljudi sa diplomom državnih fakulteta. Oni će se u petak okupiti u Novom Pazaru, pišu "Novosti".

                                         alt

Ako njihov predlog bude usvojen, kao sudije, socijalni radnici, nastavnici, lekari u državnim bolnicama i činovnici u državnoj upravi zapošljavaće se samo ljudi koji su se školovali na državnim univerzitetima.

- Ovakva praksa postoji u velikom broju evropskih zemalja i trebalo bi i Srbija da je poštuje. Koristi su mnoge, a najznačajnija je kvalitet kadrova. To ne znači da privatni fakulteti neće moći da školuju, već samo da ti pravnici neće moći da postanu, recimo, sudije, smatra prof. dr Miladin Kostić, dekan Državnog univerziteta u Novom Pazaru.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Na sto dinara država uzima 64 - Poslodavci traže da se zarade rasterete

El. pošta Štampa

 Platu daleko ispod republičkog proseka, tokom prošle godine primalo je čak 282.383 zaposlenih, a ni u ovoj godini im se ne smeši bolja budućnost. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, čekove s minimalnih 1.000 EUR imalo je tek 33.672 srećnika, pa je većini zaposlenih ostalo samo da mašta o ovakvim prihodima.

                            alt

Poslodavci, međutim, za tako loš prosek ne krive samo zaostalu privredu, već i način na koji država opterećuje zarade. Kako računaju u Uniji poslodavaca Srbije, porezi i doprinosi na zaradu umanjuju bruto platu za čak 63,97% što je jedno od najvećih nameta poslodavacima u Srbiji pa iz tog razloga zahtevaju da država promeni formulu ubiranja prihoda. U UPS kažu da "razumnije" oporezivanje imaju i daleko razvijenije zemlje kao što su Danska, Luksemburg, Slovenija, Irska, Malta... pa je "zadnji čas" da i Srbija otvori ovu temu.

- U okviru reforme poreskog sistema potrebno je što pre smanjiti stope poreza i doprinosa (do 50%) za primarne poljoprivredne proizvođače, zanatlije, tekstilnu industriju i preduzetnike bar u prve dve godine poslovanja, jer oni spadaju u sektore sa najnižim primanjima, a njihova delatnost je niskoprofitna - ocenjuje Dragoljub Rajić iz UPS.

- U nekim zemljama EU, ali i u državama u okruženju grana tekstila, poljoprivrede, zanatlije i preduzetnici početnici izdvajaju za 50% manje iznose poreza i doprinosa na svoje zarade i na taj način ih država podstiče da održe i razviju biznis.

U Srbiji se sa ovom idejom usaglasilo još 120 menadžera domaćih kompanija, a u svoj "Program mera za oživljavanje privrede", uneli su i inicijativu da se podigne neoporezivi deo zarade na nivo minimalca i da se regresi i topli obroci sasvim oslobode od plaćanja poreza i doprinosa do iznosa definisanog posebnim kolektivnim ugovorima.

Ipak, čini se da u ovoj godini neće biti pomaka u tom pravcu tim pre što je Ministarstvo finansija već napravilo projekciju da bi u 2013. mogli da prikupe 53 milijarde dinara samo od poreza na dohodak građana što je za 20 milijardi više od, primera radi, prihoda od carina.

I dr Zoran Jeremić, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju smatra da - uprkos tome što je pitanje rasterećenja zarada jedno od ključnih - manjka političke volje za njegovo pokretanje:

- Na taj bi se način mogla povećati konkurentnost među preduzećima, a veće plate bi mogle ubediti radnike da je ipak primamljivije raditi u proizvodnji nego u nekim drugim delatnostima. Ipak, o ovome se već godinama govori samo deklarativno, baš kao što ni danas nemamo ništa od silnih najava o racionalizaciji i uštedama koje bi takođe rasteretile privredu. A teško da će u skorije vreme biti govora o konkretnim koracima kojima bi se ova ideja sprovodila.

Prosek skuplji od minimalca

Prosečna plata od 46.923 dinara, koju radnik podigne na kraju meseca, njegovog poslodavca košta 76.925 dinara. Razliku od 30.001 dinar daje upravo za poreze i doprinose, a taj je iznos za čak 50% veći od iznosa republičke minimalne zarade (20.010 dinara).

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 13.02.2013)

Powered by Web Agency
 

Unija poslodavaca podnela inicijativu za izmene Zakona o radu

El. pošta Štampa

 Unija poslodavaca Srbije podnela je Inicijativu za izmene zakona o radu, koja obuhvata 44 člana.

Slabosti radnog prava u RS koje je neophodno što pre otkloniti donošenjem nivih zakonskih rešenja obuhvataju sledeće
                              alt

Visok stepen nefleksibilnosti
većine odredaba Zakona sa stanovišta uporednopravnih rešenja (npr. ne postoji mogućnost fleksibilnih oblika rada, mogućnost zasnivanja radnih odnosa, mogućnost zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme nezavisno od razloga, mogućnost trajanja ovog rada duže od 12 meseci), kao i visoka formalizovanost što sve koči privredu u prilagođavanju dinamičkoj promeni ambijenta i manjem zapošljavanju zbog uzdržavanja poslodavaca.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Novi Zakon o štrajku

El. pošta Štampa

 Predlog novog zakona o štrajku trebalo bi da bude završen do aprila 2013. godine, najavio je državni sekretar u Ministarstvu rada Zoran Martinović.

Martinović je agenciji Beta rekao da je veliki deo odredbi u radnoj verziji zakona o štrajku usaglašen između socijalnih partnera.

- Plan je da se do kraja ove i početkom sledeće godine intezivira rad radne grupe koja priprema nacrt zakona, a koju čine predstavnici ministarstva rada, reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca i profesori fakulteta i i sudije - naglasio je on.

Kako je objasnio, radna grupa će pokušati da usaglasi još nekoliko odredbi zakona o kojima nije postignut konsenzus, jer na primer poslodavci traže uvođenje "lockouta" odnosno privremeno isključenje sa rada zaposlenih koji ne štrajkuju, a nije postignuta saglasnost ni o svim delatnostima u kojima je potrebno uvesti minimum procesa rada.

Zakonom se, kako je rekao, uvodi štrajk solidarnosti kao novi oblik izražavanja ili podržavanja štrajkačkih zahteva, a uvode se štrajkačke straže u cilju obaveštavanja zaposlenih i javnosti o zahtevima učesnika u štrajku.

Martinović je dodao da je predviđeno i uvođenjenje mirnog rešavanja spora i saradnje u obezbeđivanju minimuma procesa rada koje propisuje da su strane u sporu dužne da od dana najave štrajka i za vreme štrajka pokušaju da reše nastali spor, kao i da sarađuju radi obezbeđivanja minimuma procesa rada.

- Planirano je da se detaljno definiše sudski postupak radi utvrđivanja nezakonitosti štrajka i obezbeđuje se veća uloga Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova - dodao je Martinović.

Zakonom se definiše i mesto održavanja štrajka tako da je štrajk moguće organizovati na radnom mestu, mirnim okupljanjem zaposlenih u prostorijama poslodavca, u krugu poslovnog prostora poslodavca i na drugi način, u skladu sa zakonom

- Time su otklonjena različita tumačenja o pravu zaposlenih da štrajk organizuju okupljanjem van kruga poslovnog prostora poslodavca. Ovakvom formulacijom, zaposleni, kao i ostali građani, imaju pravo na okupljanje u skladu sa odredbama Zakona o okupljanju građana koji tu oblast reguliše - objasnio je on.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 

Šire kompetencije i stručna znanja

El. pošta Štampa

 Nacionalna služba za zapošljavanje, uz podršku Projekta održivog lokalnog razvoja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), koji podržava partnerstva između lokalnih vlasti, poslovne zajednice i organizacija civilnog društva, predstavila je danas, u beogradskom Domu omladine, rezultate nacionalnog istraživanja potreba poslodavaca u 2012. godini.

                 alt


Osnovni cilj kompleksnog istraživanja bio je da se objedine znanja i resursi gradova i opština, u što efikasnijem prognoziraju kretanja potreba poslodavaca, kako bi se brže i bolje reagovalo na promene u tražnji u određenim zanimanjima, sa krajnjim ciljem smanjenja nezaposlenosti. Govoreći o politici zapošljavanja, pre svega iz perspektive zapošljavanja mladih, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Zoran Martinović, posebno je istakao da će, iako skromna, sredstva predviđena za aktivne mere u zapošljavanju, biti usmerena tamo gde su najpotrebnija, ka teško zapošljivim kategorijama, među kojima su osobe sa invaliditetom, žene koje su tokom tranzicije ostale bez posla i mladi. Martinović je napomenuo i da je tržištu rada neophodno prilagoditi obrazovni sistem.

Powered by Web Agency
Opširnije...
 
JPAGE_CURRENT_OF_TOTAL